Univerzitetu Harvard (Harvard) je danas 385 godina.
I pitam se, da li bi grad Kembridž, u kojem se univerzitet nalazi, bio izvikan koliko jeste da mu nije čuvenog Harvarda. Ima Amerika i Berkli i Prinston, Stanford i Jejl i da ne nabrajam više, ali Harvard je bio i ostao broj 1. Pored toga što je najstariji, Harvard je, i jedan od najprestižniji univerziteta u Sjedinjenim Državama. Takođe slovi za prvu i najstariju američku korporaciju, osnovanu davne 1636. godine, kada je Univerzitet i osnovan. Iako je zvanični osnivač Univerziteta, Kolonijalno zakonodavstvo Masačusetsa, Univerzitet je dobio ime po svom meceni i teologu Džonu Harvardu, zvanično 13.marta 1639. godine.
Tokom prvih godina rada harvardski koledž je prevashodno obučavao Kongregaciono sveštenstvo. Vremenom njegov nastavni plan se sekularizuje i menja tokom 18. veka. Najveće promene dešavaju se krajem 19. i početkom 20. veka za vreme mandata Čarlsa Vilijema Eliota. Uvođenjem novog istraživačkog pristupa obrazovanju izvršen je uticaj na čitav američki obrazovni sistem i Harvard biva pretvoren u istraživački Univerzitet.
Zbog statusa i prestiža, danas, godišnje Harvard upiše preko 20.000 učenika. Četvrtinu čine učenici iz raznih zemalja sveta. Iako je školarina visoka, Univerzitet se trudi da studentima omogući stipendije i mnogo novčane pomoći, naročito onim talentovanim, koji lakše „kapiraju“, upijaju znanje. Prema objavljenim podacima sa veb stranice Harvarda, za školsku 2019-2020. godinu je bilo potrebno izdvojiti između 73.800 i 78.200 dolara.
Renomirani britanski časopis Times Higher Education (najautoritativniji izvor informacija o visokom obrazovanju na svetu koji se bavi rangiranjem visokog školstva) godinama Univerzitet Harvard postavlja na sam vrh svoje liste. Bitno je istaći da Harvard ima jednaku reputaciju za umetnost i humanističke nauke, kao i za nauku i za tehnologiju.
Harvard je, takođe, čuven po svom sistemu biblioteka. Ovaj sistem raspolaže sa 79 biblioteka, čiji fond broji 20 miliona knjiga i 400 miliona raznih rukopisa. Za poslugu ima čak 1000 bibliotekara. Zbog svega navedenog, smatra se najvećom akademskom bibliotekom na svetu.
Univerzitetski kompleks, pored učionica, sadrži parkove, stadion, veslački i atletski klub, knjižaru i crkvu. Sve je svrsihodno i prema potrebama studenata, kojima znanje prenose najistaknutiji profesori iz celog sveta.
Univerzitet Harvard je odškolovao 8 američkih predsednika, 158 nobelovca, 14 dobitnika Turingove nagrade i preko 60 ljudi koji su nakon studija „svojim radom“ stekli milijarde.
Veoma interesantan podatak Harvard je objavio 2017. godine. Nakon ankete sprovedene širom Evrope. Anketirajući 288.076 ispitanika bele puti, došlo se do zaključka, da su Srbi najmanje rasistički narod na celom kontinentu Evrope.
I na kraju, u novom sistemu vrednosti, koji prevashodno sve meri novcem, ne mogu da preskočim informaciju da se zadužbina ovog Univerziteta procenjuje 41,9 milijardi dolara. Ova cifra ga čini najvećom akademskom institucijom zemaljskog šara.
Slika dole: Džon Harvard, statua sa Univerziteta Harvard
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
