Svake godine 30. jula (po novom kalendaru), vernici i poštovaoci tradicije obeležavaju Ognjenu Mariju, praznik posvećen svetiteljki koja u narodnom verovanju važi za gospodaricu groma, vatre i oluje. Ovaj dan nosi izuzetnu težinu u narodu, jer se veruje da svaka nepažnja ili nepoštovanje pravila može izazvati nesreću.
Zašto je važno poštovati običaje?
Prema starim predanjima, Ognjena Marija ne prašta greške. Narod kaže da toga dana „ne valja ni reku pogledati, a kamoli se u njoj okupati“. Veruje se da kupanje u reci ili jezeru može izazvati nevolju, jer duhovi i sile prirode tada imaju pojačanu snagu. Smatralo se da voda „nema mir“, da se može „uskovitlati“ i povući nesmotrene kupače.
U nekim krajevima se čak izričito upozoravalo da kupanje može biti pogubno, jer je to „dan kada gori nebo i zemlja“, a svaka nepromišljenost može izazvati gnev svetiteljke.
Šta se još ne sme raditi na Ognjenu Mariju?
📌 Ne pale se vatre, ne kuva se hrana – jer vatra tog dana pripada svetiteljki.
📌 Ne pere se veš, ne čisti se kuća – svaka fizička aktivnost je zabranjena.
📌 Ne izlazi se u šumu i polje – iz straha od požara i oluja.
📌 Ne psuje se, ne laže, ne otima – jer greh počinjen na ovaj dan ima teže posledice.
📌 Ne spominje se njeno ime uzalud – često se umesto imena kaže „ona što gori“ ili „sveta“.
Praznik strahopoštovanja i molitve
U mnogim domaćinstvima, na dan Ognjene Marije se ne radi ništa. Ljudi ostaju kod kuće, pale sveće i mole se za zdravlje i zaštitu od požara, gromova i nesreće. Iako Ognjena Marija nije crveno slovo u crkvenom kalendaru, njena snaga u narodu je duboko ukorenjena – pa se poštuje sa jednakim poštovanjem kao i najveći praznici.
