ODŽACI – Evropski centar za uzgajanje konoplje u vreme vladavine habzburške monarhinje i tokom vladavine carice Marije Terezije bilo je mesto Odžaci. Konoplja se tada uzgajala u čisto industrijske svrhe za izradu konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće i građevinskih materijala. U Odžacima se nalazila berza koja je diktirala cenu vlakana u Evropi.
Konoplju su prvi u Odžacima počeli da uzgajaju Turci. Oni su je po svojoj tradiciji gajili prvesntveno za uživanje u vidu opijata, a tek su ponešto koristili u industrijske svrhe.
Turci su ubrzo po dolasku u Vojvodinu uvideli da je zemlja oko Odžaka savršena za uzgajanje konoplje zbog svoje vlažnosti. Leva pritoka Dunava Mostonga često je plavila to područje i stvarala savršene uslove za gajenje biljke koja se još naziva i kanabis ili marihuana.
Kasnije su konoplju nastavili da u 18. i 19. veku uzgajaju nemački kolonisti, ali isključivo u industrijske svrhe. Proizvodnju je inicirao baron Kotman koji je prvi izvestio Beč da u Odžacima konoplja uspeva gde god da se zasadi.
Baron Kotman je okupio proizvođače kudelje, obezbedio im sredstva za radi i obavezao se da će od njih redovno otkupljivati 5.000 lakata tkanine na godišnjem nivou. Proizvodnja se vrlo brzo omasovila, a Odžaci su postali evropski centar konoplje za proizvodnju kudelje.
Porodica Ertl 1907. godine otvara u Odžacima jednu od najvećih evropskih fabrika za preradu kudelje i proizvodnju užadi. Fabrika je na početku imala 200 zaposlenih, a 1929. godine taj broj je porastao na 800. Proizvodnja se vremenom širila, pa su osim užadi počeli da se prave i jutani tepisi, a na kraju čak i svilena tkanina.
Tradicija proizvodnje kudelje i danas postoji u Odžacima, ali ne tako masovno. Ratarska proizvodnja postala je vremenom glavna privredna grana u ovom mestu. Žitarice na ovom podneblju uvek uspevaju zbog čega su se meštani mahom preorjentisali na njih.
Starijoj populaciji u našoj zemlji su poznate kudeljare, fabrike gde su se vlakna odvajala od stabljike konoplje. U Odžacima se nalazila berza koja je diktirala cenu vlakana u Evropi. Ona su važila za najizdržljivija vlakna i pravila su se užadi za mornaricu, džakovi, kanapi, a asortiman proizvoda se samo širio.
Naime, nakon Drugog svetskog rata i period posle, sve kudeljare u Srbiji, pa i u Evropi, Americi su iščezavale. Ni dan danas nije utvrđen razlog i nije dobijen odgovor na pitanje kako to da nijedna cigla od kudeljare nije ostala. Smatra se da se potencijal naše konoplje razotkrio i da nikako nije odgovarao industrijama poput tekstilne, farmaceutske, naftne, jer kako danas saznajemo od konoplje se može proizvesti više od 75.000 prozvoda, počevši od najizdržljivijeg materijala, prirodnog leka, biogoriva, bioplastike od konoplje itd.
Danas na svu sreću su nam dostupnije mnoge informacije, pa se tako i ponovo budi svest o konoplji i njenim prednostima za nas i našu okolinu. U daljim objavama ćemo vam posebno pisati o njenim benefitima.
U Srbiji industrijska konoplja nikad nije bila zabranjena.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
