VRBAS – Povodom 10. decembra – Svetskog dana ljudskih prava, Kancelarija za mlade opštine Vrbas, u saradnji sa partnerskim ustanovama i telima, organizovala je tribinu posvećenu porodičnom nasilju, ali i specifičnim oblicima nasilja koji se sve više javljaju u našem društvu, poput rodno zasnovanog nasilja, nasilja u partnerskom odnosu, seksualnog nasilja, digitalnog nasilja i drugih.
Iako je pažnja učesnika na tribini bila usmerena ka ovim specifičnim oblicima, kako prepoznati sve veći broj vrsta nasilja i kako reagovati u tim i sličnim situacijama, zajednička poruka svih predavača na tribini bila je da se prema svakom obliku nasilja mora istaknuti nulta tolerancija, te učiniti sve da se žrtve nasilja zaštite.
Na temu „Nulta tolerancija za rodno zasnovano nasilje“ govorila je Miljana Tomić, pravobranilac opštine Vrbas, zatim na temu „Rodna ravnopravnost iz ugla porodične psihoterapije“ mr Maja Kuč, pedagog, a na temu „Rodno zasnovano nasilje“ Miljana Pilipović, master psiholog.
„Rodno zasnovano nasilje jeste nasilje nad ženama koje je usmereno protiv žene samo zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene. Zasniva se na duboko ukorenjenim stereotipima i očekivanjima od rodnih uloga. Nasilje nad ženama i devojkama nije izolovan čin koji je počinio neki određeni muškarac, te je stoga neophodno analizirati povezanost tog čina, čina samog nasilja, sa sistemskim tolerisanjem određenih vidova nasilja i upotrebom nasilja kako bi se ostvarila društvena očekivanja u vezi sa rodnim ulogama“, pojašnjeno je na tribini.
Kao vrste nasilja pobrojane su rodne predrasude i rodna diskriminacija (seksizam), rodno ukalupljivanje, seksualna objektifikacija, seksualno uznemiravanje: verbalno, vizuelno, digitalno/elektronsko, fizičko, zatim seksualno nasilje, nasilje u partnerskom odnosu: psihološko, fizičko, seksualno, ekonomsko, materijalno, nasilje zbog seksualne orijentacije. Važno je naglasiti da rodno zasnovano nasilje obuhvata i prisilni brak, prostituciju i trgovinu ljudima, a iako bilo ko može biti žrtva rodno zasnovanog nasilja, ovi fenomeni nesrazmerno više pogađaju devojčice i žene. Takođe, konstatovano je da svako može biti nasilnik i svako može biti žrtva, bez obzira na godine, pol, kulturu, veroispovest, ekonomski i socijalni status, zdravstveno stanje. Kao pravni okvir za zaštitu od nasilja navedeni su Istanbulska konvencija (Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama nasilja u porodici, Ustav Republike Srbije, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o zabrani diskriminacije, Krivični zakonik Republike Srbije, Porodični zakon i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Učesnici tribini upućuju žrtve da prijave svoje probleme Centru za socijalni rad Vrbas, Policijskoj stanici Vrbas, svom izabranom lekaru, advokatu, posredniku za mirno rešavanje sporova / medijatoru, zatim školskom psihologu, pedagogu odnosno drugom licu od poverenja u obrazovno-vaspitnoj ustanovi, organizacijama civilnog društva, nevladinim organizacijama, udruženjima građana…
I ove godine Svetskom danu ljudskih prava prethodio je period od 25. novembra do 10. decembra poznat kao kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.
