TEMERIN – Sinoć, sa početkom u 19 časova, u Kulturnom centru „Lukijan Mušicki“ u Temerinu održana je promocija knjige „Između bola i nade“ mladog autora Aleksandra Jocića.
Veče je započelo izvođenjem pesme “Mi smo deca neba” u izvedbi dečijeg crkvenog hora “Sveti Vasilije Ostroški” iz Siriga.
Aleksandar Jocić rođen je 28. februara 2006. godine u Sirigu. Završio je osnovnu školu “Danilo Zelenović” u rodnom mestu, a srednje obrazovanje stekao je u školi “Lukijan Mušicki” u Temerinu. Naizgled običan dečak iz malog mesta, Aleksandar je sa samo 14 godina doživeo životnu prekretnicu koja je zauvek promenila njegov put. Iz teške borbe između bola i nade, iznikla je priča koja danas inspiriše — ispričana iskreno, hrabro i srcem u njegovoj prvoj knjizi.
„Ova knjiga je za sve one koji su pali, ali se nisu predali. Za sve koji su tražili svetlost u tami i našli je. I za vas koji danas držite ovu knjigu u rukama — hvala što ste ovde i deo ovog mog putovanja. Nadam se da će vas ova priča dotaći, inspirisati i podsetiti da nismo sami. Uvek postoji put napred“, izjavio je autor knjige.
O knjizi „Između bola i nade“:
U prvom poglavlju opisan je bezazlen, dečji dan koji, koliko god bio savršen, na kraju donosi jedan nemili događaj. Taj događaj je tema drugog poglavlja. Treće poglavlje donosi buđenje — i telesno i duhovno. Četvrto govori o bolu, borbi i potrazi za smislom, spoznajom i oproštajem. Dok drugi deo knjige donosi nadahnuće u kom predstavlja refleksiju Aleksandrove duše i pouke iz sopstvenog iskustva.
Ova knjiga nije priča o tragediji, već o borbi, veri i hrabrosti. Ona pokazuje kako bol može biti učitelj, kako nas teški trenuci menjaju iz temelja i bude u nama snagu koje često nismo ni svesni. Pored toga, ova knjiga nas i uči da život ne čine samo lepi trenuci. Nekada nas isti taj život i slomi, kako bismo naučili da se ponovo sastavimo, snažniji nego pre.
“Ovo nije samo knjiga o meni. Ovo je knjiga o svakome ko je osetio gubitak, tugu, bol i neizvesnost. Kada padneš, potrebno je samo da se ponovo podigneš i nastaviš“, rekao je Aleksandar.
Aleksandar je na promociji izjavio da je njegova najveća želja bila da postane fudbaler, ali, kako i on sam kaže život je nepredvidiv, pa tako umesto lopte danas u ruci drži svoju knjigu.
“Svoj san da postanem fudbaler nisam ostvario. Ali, tako je moralo biti. Zato danas u ruci držim nešto meni najvrednije.“
Prisutnima na promociji obratio se i veroučitelj Darko Egeljić iz Siriga.
“Zahvaljujem se svima koji su došli da podrže Aleksandra, jer je on učinio dva velika podviga. Prvi je, kako mi u pravoslavlju kažemo, podvig vere. Drugi je hrabrost da napiše knjigu koja predstavlja ono što u ovom trenutku misli, oseća i doživljava. U knjizi su opisana mesta koja i nama, čitaocima, mogu poslužiti kao vodič kako da se izborimo sa sopstvenim problemima, koji nam ponekad deluju ogromno“, zaključio je veroučitelj Egeljić.
Na kraju promocije, Aleksandar je uputio nekoliko reči zahvalnosti svima koji su bili uz njega tokom najtežih trenutaka:
“Hvala svima koji su me podigli kad sam bio na dnu, porodici, prijateljima, lekarima, Bogu. Zahvalan sam i bolu, jer bez njega ne bih bio ovde gde sam sada. A najveća zahvalnost ide onima koji veruju u mene, čak i kada ja sumnjam. Ova knjiga je za sve vas. Između bola i nade, ja biram nadu“, rekao je Aleksandar.
