U Beogradu je održana konferencija o regenerativnoj poljoprivredi, odnosno kombinaciji primene tradicionalnih praksi i savremene tehnologije u poljoprivredi u cilju proizvodnje zdrave hrane i održivosti.
Konferenciju je organizovao Savet stranih investitora (SSI) i Evropska banka za obnovu i razvoj Srbija (EBRD) i na njoj su učestvovali visoki predstavnici EBRD, FAO UN i Srbije, kao i vodeći ljudi globalnih kompanija koje primenjuju praksu regenerativne poljoprivrede i održivog razvoja, i lokalni eksperti iz oblasti agribiznisa.
Osnovni cilj regenerativne poljoprivredne prakse, kako je rečeno na otvaranju ovog skupa je očuvanje biodiverziteta i životne sredine i obezbedjivanje održive proizvodnje hrane za buduće generacije.
Naglašeno je i da ovom konferencijom, koja se prvi put održava, želi da se podigne svest javnosti o značaju regenerativne poljoprivrede i njenog inovativnog pristupa koji je fokusiran na obnavljanje i očuvanje prirodnih resursa, uz istovremeno povećavanje produktivnost poljoprivredne proizvodnje.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bojan Vranjković kazao je da se principi regenerativne poljoprivrede već primenjuju nekoliko godina u Srbiji.
– Boljitak koji donosi regenerativna poljoprivreda mogu da osete svi. Dobija se kvalitetnija i zdrava hrana, koja ima minimalni negativni uticaj na životnu sredinu – kazao je on.
Vranjković je naglasio da je obaveza svih nas da ostavimo očuvano zemljište i za buduće generacije i da se uspešno izborimo sa svim izazovima sa kojima se susrećemo, među kojima su i klimatske promene u čije posledice smo se već uverili.
– Regenerativna poljoprivredna proizvodnja nije prolazni trend već pokret koji može oblikovati budućnost poljoprivrede – kazao je on i najavio da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže značajne napore u obezbeđivanju održivih poljoprivrednih praksi u Srbiji.
Član Upravnog odbora Saveta stranijh investitora i regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan, Mateo Kolanđeli kazao je da je regenerativna poljoprivreda važna tema koja se tiče održive proizvodnje hrane i ublažavanja klimatskih promena, i da je to prilika za srpske poljoprivrednike da se integrišu u međunarodne lance vrednosti.
– Agrobiznis je ključni prioritet za EBRD u Srbiji i mi ćemo nastaviti da finansiramo privatni sektor, ali i kritičnu infrastrukturu za navodnjavanje potrebnu za jačanje konkurentnosti i otpornosti srpske poljoprivrede na klimatske promene – istakao je on.
Direktor za klimatske promene EBRD Tomas Bourit naglasio je da je regenerativna poljoprivredna proizvodnja tema od ključne vrednosti za sigurnost hrane i konkurentnosti prehrambenog sektora Srbije.
On je naveo da je usvajanje regenerativnih poljoprivrednih praksi koje održavaju i poboljšavaju zdravlje zemljišta, ali i promovišu efikasnost resursa i veću otpornost na klimatske promene ključna poluga za suočavanje sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku.
Podsetio je i da se Evropska unija (EU) obavezala na ambiciozne ciljeve u vezi sa održivom proizvodnjom hrane u skladu sa zakonom unije o klimi.
– Finansijski sektor, uključujući EBRD, sve više uzima u obzir uticaj klimatskih promena i degradacije životne sredine i regulatornog okruženja koje se brzo razvija u svojim odlukama za alokaciju kapitala. Pojavljuju se i novi finansijski instrumenti koji podržavaju tranziciju ka održivoj poljoprivredi, uključujući i kombinovano finansiranje, ali i finansiranje emisijom ugljenika – rekao je on.
Ekspert za klimatske promene i održivu proitvodnju hrane FAO UN Sandra Korsi kazala je u video obraćanju ovom skupu da je ovakav pristup poljoprivredi veoma važan jer je to pitanje privrednog razvoja i Srbije i Zapadnog Balkana.
Prema njenim rečima, trebalo bi podsticati javno-privatnu saradnju kako bi osigurali da održivost bude tržišno vođena i ekonomski održiva.
– Važno je podsetiti da smo mi poslednja generacija koja može da obezbedi budućnost poljoprivrede, što je izazovan zadatak, ali i prilika bez presedana – naglasila je Korsi.
Ona je navela i da praćenje onoga što se dešava sa degradacijom zemljišta pokazalo da postoji 600 različitih vrsta koje su blizu istrebljenja zbog poljoprivrede.
– Pratimo i klimatske promene i procenjuje se da će temperatura u celom svetu porasti za 1,5 stepeni do 2050. godine, dok će temperatura vode da poraste za pet stepeni, sve to će uticati na stotine miliona ljudi. To su globalna pitanja koja će postati realnost na lokalu i svakog od nas to treba da interesuje – kazala je Korsi.
Prema njenim rečima, procenjuje se i da će do 2050. godine broj stanovnika na zemlji porasti na 10 milijardi, a to bi značilo da se na postojeći broj ljudi doda cela Indija i Kina, što je kako je naglasila „rast bez presedana“.
– Zbog toga moramo povećati proizvodnju hrane i to za 30 do 40 odsto u poređenju sa nivom od 2020. godine – rekla je ona i dodala da je veliki jaz kada je reč o raspoloživom zemljištu koje je bilo raspoloživo 2010. i koje će biti potrebno 2050.
– Nalazimo se na kritčnoj tački i potrebno je da prepoznamo i odmah delujemo – naglasila je Korsi i dodala da zaštita životne sredine ima konktetne uticaje na živote ljudi odmah.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
