BEČEJ – Novi samit starovremskih vozila pod patronatom Oldtajmer kluba „Bečej – Novi Bečej“, upriličen ispod nešto starijih stabala Gornjeg parka, opet je potvrdio da je samo nostalgija uvek u modi.
– Čujem da je moj “Volvo 122” iz 1964. najstariji na smotri – pohvali se Mirko Knežević iz Nove Pazove. – Trebalo je da bude stariji, jer ga je moj pokojni ujak Nikola Ćućuz, svojevremeno generalni konzul Jugoslavije u SAD, kasnije po deceniju Japanu i Kini, uplatio još 1959, a dobio tek pet godina kasnije. Specijalno rađen za američko tržište, prešao je samo 136.000 kilometara. Ujak ga je malo koristio, samo kad je dolazio u Jugu, ja nasledio 1998. i vozim samo na smotre oldtajmera. Član sam Auto-moto kluba „Veteran“ iz Novog Sada, nedavno sam u Sarajevu osvojio prvo, u Somboru drugo, a ovde, opet, prvo u kategoriji autentičnosti.
Među raritetima je i “DAF 55”, laureat smotre kao najoriginalniji, a dovezao ga je Uroš Kušić iz Šapca. Iza njega u ovoj kategoriji je “Ford 12 M”.
– “Ford” je naša porodična marka. Vozio ga je moj deda Dragutin, koji je stekao vozačku dozvolu 1921. i od njegovih kola je ostao far na tavanu. “Ford” je vozio moj otac, ja, a sad i moj sin. Od oca sam nasledio ljubav prema automobilima, prvo me je naučio kako da ih čuvam, a sa 18 godina sam 1969. položio vozački ispit. Ovaj auto je moj otac kupio 1977. i, evo, dobro se nosi sa „vršnjacima“ – ponosan je Zrenjaninac Dragomir Tešić.
Malo dalje parkirana je popularna „buba“ model 1200 iz 1970. godine, svetloplave boje, takođe, zrenjaninske registracije.
– Ovo je originalna boja, moj otac ga je kupio, a ja nasledio u stanju kakav je bio kad ga je preuzeo. Želeo je crvenu “bubu”, model 1300, ali pre pola veka se morao zadovoljiti onim što dobije. Imao sam šest godina kad su mu javili da ne može preuzeti kola u Beogradu, jer je veliki sneg, već Sarajevu. Otputovao je sa mojim stricem železničarom i dopremljen je u stočnom vagonu. Stalno je bio garažiran, nikad išao po kiši ili, ne daj Bože, snegu, pa je na brojčaniku tek 77.000 kilometara. Inače, niko ga, sem oca, nije vozio. Ja sam tek 2010. kad je on umro, prešao sa mesta suvozača ulevo i uzeo volan u ruke, ali ne i crne kožne rukavice sa kojima je on vozio, pa kao nove stoje u kaseti. Pravilo da samo jedan vozi je ostalo na snazi, ne i po kiši, pa je zato ovako očuvan – veli Slaviša Aćin.
Gavra Radin iz Kaća je doterao zeleni “BMNj 1502” iz 1975, sa 75 konja i stažom od 107.000 kilometara. Malo dalje, da li baš slučajno, jedan kraj drugog, šepure se šerpica plavi i limun žuti „fića“, dakle u bojama zastave Ukrajine.
– Iz 1983. je, a ja sam ga kupio pre tri godine – veli Ištvan Vimer iz Sente, koji u svojoj „ergeli“ još drži „bubu“, „Mercedes“ i „Citroen“.
U blizini je i “Fiat 850” koji već 55 godina šparta Bečejem, ali zabeležio je samo 57.000 kilometara.
Kolekciju “Fijatovih” automobila kompletiralo je i nekoliko „tristaća“.
– Ovaj iz 1978. je prešao samo 85.000 kilometara. Ja sam drugi vlasnik, a posle smrti prvog, čitavu deceniju je proveo u nekoj šupi. Kod mene je četiri godine i idem sa njim samo na okupljanja oldtajmera, a svakodnevno vozim “Forda” – veli Subotičanin Karolj Eleđi, koji je u Bečeju dobio treću nagradu među restauriranim vozilima.
Bečejac Atila Silađi je najveći „krivac“ što Klub „Bečej – Novi Bečej“, koji povezuje dve strane Tise i dva grada, već 11. put okuplja oldtajmere sa svih strana.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
