NOVI SAD – Novosadsku festivalsku ponudu obogatio je prvi festival “Rogalj”, čiji je organizator i vodeći učesnik udruženje Centar tamburaške kulture na čelu sa Zoranom Bugarskim Bricom. Projekat je realizovan u okviru platforme “budućnost Evrope – Novi Sad evropska prestonica kulture 2022”, a centralnu manifestaciju čini muzičko-scensko izvođenje tradicionalnih srpskih igara od strane učesnika programa uz uključivanje meštana i posetilaca.
Na facebook nalogu Centra tamburaške kulture, kao cilj projekta navedena je promocija i obezbeđenje održivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa naše zajednice i etničkih grupa, ne samo lokalne zajednice, u Novom Sadu i Srbiji, već i globalno, kao i promocija i popularizacija života na selu kao zdrave sredine za život i napredak mladih. Takođe, navodi se i čuvanje i negovanje tradicije radi pospešivanja turističkih potencijala lokalnih zajednica i grada Novog Sada i Srbije.
Koncept “Rogalj”
Ono što festival čini specifičnim jeste koncept osmišljen tako da ne postoji tradicionalni oblik scene, već se radi o inkluziji publike u izvođački prostor što je omogućilo svakom posetiocu da na neki način učestvuje u nastupu. Tamburaški orkestri Centra tamburaške kulture izvodili su i gradsku muziku, ali i bili muzička podloga prikazu tradicionalnih dečijih igara koje su nekada izvođene po rogljevima.
Prema rečima Zorana Bugarskog Brice koncept “bez bine” imao je za cilj da prikaže rogalj onako kako je zaista nekad izgledao, sa svirkom, igrom, pesmom, a sve sa ciljem druženja, upoznavanja i integracije zajednice. Ovakav spoj muzike i igre vraća tamburaškoj praksi ulogu muzičke podloge tradicionalnog plesa koju je u prošlosti imala u većoj meri nego danas. Takođe, specifičnost i prednost ovakvog festivala, pored okupljanja velikog broja učesnika, jeste to što je održan na više lokacija – u Novom Sadu, u amfiteatru Arhiva Vojvodine, u Kaću i u Kovilju.
Učesnici
Festival je okupio veliki broj društava, a vodeću ulogu imali su domaćini, tamburaške sekcije Centra tamburaške kulture u Novom Sadu, od dečije do veteranskog sastava. Kulturno-umetnička društva iz Novog Sada, Kaća i Kovilja predstavila su rogalj kada su u pitanju tradicionalne igre, a posebno su bili zapaženi gosti iz Rumunije i Mađarske. Tamburaški zvuk i tradicija među srpskom zajednicom u ove dve susedne zemlje predstavlja važan identitetski simbol, ljubomorno čuvan generacijama u nazad sa ciljem prenošenja na buduća pokolenja. O ljubavi prema tamburi posvedočili su gosti iz Dinjaša kod Temišvara – tamburaški sastav Zlatna Suza, i tamburaški orkestar Banat iz Deske u Mađarskoj. Učešćem ova dva ansambla festival je dobio internacionalni karatker i pružio nam priliku da tamburašku tradiciju shvatimo šire, ne samo kao marker lokalnog identiteta, već i kao srpsko nasleđe van granica naše zemlje.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
