NOVI SAD – Konferencija ”Legati arhitekture” održava se u okviru Kaleidoskopa kulture od 6. do 8. septembra u Kreativnom distriktu, a predstaviće arhitektonske legate Evropske prestonice kulture kao što su rekonstrukcija fabrike svile, obnova podgrađa Petrovaradinske tvrđave, prenamena najvećeg industrijkog kompleksa u Novom Sadu, ali i zaštita i uređenje Almaškog kraja.
Na Konferenciji je predstavljena metodologija koja je korišćena prilikom prenamene starih prostora u Novom Sadu, a prenosi i iskustva gostiju iz zemlje i inostranstva, iz arhitektonske branše, koji su radili, odnosno rade, na sličnim projektima. O značaju Projekta urbanističo-arhitektonskog uređenja Almaškog kraja, koji zajednički finansiraju Grad Novi Sad i AP Vojvodina, govorio je član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić. On je podsetio na to da je prostorno-kulturno-istorijska celina Almaški kraj, na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, utvrđena za kulturno dobro odlukom Vlade Srbije, 2019. godine.
– Kada treba pokazati i objasniti kako je nastajao Novi Sad, onda je to jedina, poslednja i u najvećem stepenu očuvana celina, koja nas u materijalnom i ambijentalnom smislu povezuje sa prošlim vremenima. Taj kraj nastao je između 1716. i 1718. godine kada su se stanovnici sela Almaš naselili u neposrednoj blizini Petrovaradinskog šanca. Područje je bilo močvarno, ispresecano barama i rukavcima. Prvobitne ulice, glavni potezi Almaškog kraja uočljivi su na mapi grada iz 1745. godine, dok su ostale ulice, koje su bile uski prolazi na ostrvima između glavnih poteza, formirane tokom XIX veka. U Almaškom kraju su i dva veoma važna spomenika kulture, Pravoslavna crkva Sveta Tri Jerarha i Sedište Matice srpske. Do sada su obnovljena tri objekta i to u ulicama Almaška 5, Zlatne grede 10 i Zlatne grede 25, a planirana je obnova još 25 objekata. Međutim, da bi celina bila zaštićena u potpunosti, neophodno je obnoviti zapuštenu infrastrukturu i sačuvati autentični duh mesta kroz prikladnu urbanu opremu, uličnu rasvetu, hortikulturno i parterno uređenje. Iz tih razloga javila se ideja o izradi Projekta urbanističko-arhitektonskog uređenja Almaškog kraja koji će biti realizovan na osnovu Sporazuma o zajedničkom investiranju APV i Grada Novog Sada. Realizacijom tog projekta bili bi stvoreni uslovi za oživljavanje bogate nematerijalne tradicije, za neuporedivo kvalitetniji život lokalnog stanovništva i za razvoj autohtone turističke ponude Novog Sada – istakao je Dalibor Rožić.
Na Panelu ”Almaški kraj” takođe su učestvovali predsednik društva ”Almašani” Marijan Majin i predstavnik Faro mreže dr Angel Portoles Górriz. Almaški kraj postao je deo prestižne Faro mreže Saveta Evrope. Ova mreža okuplja i povezuje organizacije lokalnih zajednica koje kulturno nasleđe aktivno koriste kao potencijal za razvoj svojih sredina i to čine uvažavajući principe Faro konvencije – krovne evropske konvencije o zaštiti kulturnog nasleđa, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
