VRNJAČKA BANJA – 32. Zbor ugostiteljsko-turističkih radnika Srbije ove godine održava se u Vrnjačkoj Banji. Razmena iskustva, takmičenja učenika i seniora i predstavljanje inovacija u sferi hotelijerstva, turizma, gastronomije i poslastičarstva čine zbor koji se od 1969. svake druge godine tradicionalno održava u različitim mestima širom Srbije.
Prvi Zbor ugostiteljsko-turističkih radnika Srbije održan je u Vrnjačkoj Banji pre više od pet decenija. Ove godine domaćin je opet Vrnjačka Banja u kojoj su se predstavile kako srednje škole tako i fakulteti iz oblasti ugostiteljstva i turizma, restorani i hoteli sa namerom da prikažu inovacije i razmene iskustva.
“Pored profesionalaca odnosno seniora u takmičenje ulaze i učenici srednjih škola i fakulteta, dakle juniori, do 23 godine su juniori, preko toga seniori. Poenta zbora je da se svi okupe da eksponatima pokažemo šta je to moderno i novo, a uživo takmičenjima na recepciji, u agenciji u kuhinji i restoranu pokažemo šta je to što učenici i seniori na licu mesta mogu da prikažu i pokažu”, kaže Jelena Čeperković, direktorka Ugostiteljsko-turističke škole sa domom učenika u Vrnjačkoj Banji.
“Ovo je jedna od prilika gde se sastaju, takmiče, nadmeću i razmenjuju iskustva đaci iz cele Srbije, srednjih škola, visokih i fakulteta i plus sa starijim iskusnim kolegama koji već rade, seniorima po hotelima , restoranima po celoj Srbiji”, kaže Dragan Cvetković, organizator 32. Zbora ugostiteljsko-turističkih radnika Srbije.
“Vrnjačkoj Banji su izuzetno potrebni ovakvi kadrovi i nadam se da će svoje znanje koje su stekli tokom školovanja da unaprede i ostave u Srbiji”, kaže Milan Kljajić, menadžer hotela Bambus, Vrnjačka Banja.
“Cilj je takmičenje, svaki rad predstavlja jedinstveno školovanje i kako se prikazuje znanje. Uvek se uvode inovacije i mi nešto što zaboravimo vidimo od mlađih i mlađi vide od nas tako da svako nešto nauči”, kaže Miloš Milićević, restoran Bagdala, Kruševac.
Priliku da promovišu svoju opštinu imali su i predstavnici Bačke Topole koji su uspostavili dobre kontakte i sa lokalnom samoupravom Vrnjačke Banje kao jednim od centara turizma u Srbiji.
“Mi smo došli iz Bačke Topole ovde, a ima i ljudi iz Kragujevca, Kraljeva, Kruševca i mnogo ljudi smo upoznali. Uspostavili smo jako dobre kontakte koji će nam u buduće značiti kako i u radu, tako i u druženju. Mi ćemo sledeće godine organizovati nešto u Bačkoj Topoli pa će ljudi doći kod nas da se ugoste. Poljoprivredna proizvodnja je u stvari primarna i zbog nje smo danas i ovde. Sve ovo ostalo je kroz turizam i ruralni razvoj podrazumeva i sektor poljoprivrede, ne može jedno bez drugog. Poljoprivreda je okruženje svih nas i ovde u Vrnjačkoj Banji ali i u Žitnici u Vojvodini”, kaže Dragan Tankosić, direktor Poljoprivredne stručne službe, Bačka Topola.
Staniša Prodanović vlasnik restorana u Istočnoj Srbiji u selu Miroč došao je da podrži svog unuka Miloša, kulinarskog tehničara koji sa ponosom ističe kako je dedin naslednik a najviše voli da sprema tradicionalna jela svog kraja.
“Vlaška mućkalica, kačamak, seljačko meso, jela ispod sačeva, vlaške gibanice, gulaše, onda su tu i tradicionalna jela poput sarme, pasulja, jela sa roštilja isto. To je želja od mojih mlađih dana kada sam bio dete i polako godinama se usavršavam i napredujem sve više i više”, kaže Miloš Prodanović, četvrta godina, kulinarski tehničar Ugostiteljsko-turističke škole sa domom učenika u Vrnjačkoj Banji.
“Dosta nas posećuju ljudi, dosta smo i poznati, držimo tu našu tradicionalnu kuhinju, vlašku kuhinju jedinstvenu u Srbiji i na taj način eto živimo kao osmočlana porodica, živimo od toga i idemo svuda po Srbiji gde nas pozovu”, kaže Staniša Prodanović, vlasnik Nacionalnog vlaškog restorana, selo Miroč.
Takmičenje u spremanju gulaša ozbiljno su shvatili juniori koji u svojim kotlićima kuvaju svako na svoj način ovo tradicionalno jelo.
“Najviše volim tu našu srpsku kuhinju ali za dalje , za karijeru voleo bih da naučim neku meksičku ili kinesku kuhinju”, kaže Strahinja Radosavljević, četvrta godina kulinarski tehničar Ugostiteljsko-turističke škole, Beograd.
“Uglavnom čorbasta jela , pasulj, supe, gulaš. Za goveđi gulaš je dobro kvalitetno meso i jaka vatra”, kaže Veljko Savić, treća godina, kuvar, Ugostiteljsko-turističke škole sa domom učenika u Vrnjačkoj Banji.
“To volim od malena bukvalno i majka mi je isto završila tu školu i od nje sam to i nasledila. Sve volim da spremam”, kaže Kristina Stanojević, treća godina, kuvar, Ugostiteljsko-turističke škole sa domom učenika u Vrnjačkoj Banji.
“Sam kvalitetan proizvoda koji se stavlja, sad ja stavljam recimo naše domaće goveđe meso što je jako kvalitetno i to je najbitnije za kvalitet razvoja turizma”, kaže Radule Božović, student druge godine Fakulteta za hotelijerstvo i turizam, Vrnjačka Banja.
Razvoj turizma i ugostiteljstva počiva na tradicionalnoj hrani i neraskidivo je povezan sa primarnom poljoprivrednom proizvodnjom i tu je zapravo i naša šansa da se istaknemo kao zemlja zdrave domaće hrane u kojoj najviše uživaju strani turisti.
