Mnogi zanati su nestali pod naletom savremenih tokova, ali pojedini ipak opstaju, uglavnom zahvaljujući zanatlijama koji i nakon penzionisanja ne zatvaraju radnje. Takav je slučaj i u Požegi, u kojoj intenzivan razvoj zanatstva počinje u vreme Knjaza Miloša, da bi krajem 20. veka pojedini opstali kao preduzetnici, osnivanjem preduzeća, a obućari polako odlaze u istoriju.
U potragu za poslom i boljim životom Stojče Stojmilov krenuo je iz Kočana put Užica 1968. godine. Greškom je izašao na stanici Požega, u koju se vratio deceniju kasnije i ostao do danas.
„Mislio sam da ovde ima manje zanatlija no u Užicu. Međutim, ispostavilo se da ovde ima više radnji no u Užicu. I to je jedno, drugo, mislio sam da Užice nema gde da se širi, Požega ima, tako da će sistem da gura da se Požega širi i da to bude faktički veće no Užice. I to je sve doprinelo da ja ostanem ovde“, objašnjava Stojče Stojmilov.
Nekada je posla bilo mnogo više, a danas je sve manje mušterija.
„Patike su učinile svoje. Sistem života je taki da za nas sve lošije i lošije. Ja kad sam došao ovde, bilo je jedanaestoro radnji. Sada nas trojica. Onda smo svi radili, a sad i ovo nas troje, nema“, ističe obućar.
Obućarskim zanatom bavi se već šest decenija, a spretnim rukama produžio je životni vek mnogim dotrajalim cipelama. Najviše se ponosi porodicom koju je stvorio sa pokojnom suprugom Letkom.
„Sin mi radi, ćerka je udata u Arilju. Ima sinčića, nemam kud. Tu smo. Napravio sam kuću tu, nisam je napravio sebi nego njima.“
Sve što je planirao kaže da je i ostvario podrškom porodice i zanatskim umećem.
„Ostaje samo nešto. Pošteno rečeno sad igram loto, još sedmica kad bi došla. Oću da pomognem decama malo. Inače, ovako što se tiče ova životna pitanja, ne tražim mnogo. Koliko ima toliko, šta je tu je“, kaže Stojče.
Iako je u penziji, obućarskim zanatom namerava da se bavi sve dok ga zdravlje bude služilo. Za sada je najstariji aktivni zanatlija u Požegi, pa se i time ponosi.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
