BEOGRAD – Srbija na godišenjm nivou ubira prihod od zakupa poljoprivrednog državnog zemljišta preko pet milijardi dinara, od čega 40 odsto ovih sredstava ide u republički budzet, a 60 odsto je prihod jedinica lokalnih samouprava na kojoj se nalazi zemljište, rekao je direktor Uprave za zemljište Branko Lakić na današnjoj konferenciji na temu poljoprivrednog budzeta Srbije.
Konferencija “Kako se troši budzetski novac u poljoprivredi” održana je danas u Beogradu na inicijativu istraživačkih novinara koji se bave ovom temom, a njoj su prisustvovali pored predstavnika medija, predstavniici resornog mistarstva i nadležnih institucija, kao i profesori i akademici iz stručnog sektora.
“Uprava manje novca izdvaja iz budzeta za mere zaštite uređenja poljoprivrednog zemljišta od iznosa koji se ostvaruje od zakupa zemljišta”, rekao je Lakić i objasnio da je uzrok toga neadekvatan i zastareo Zakon o zakupu poljoprivrednog zemljišta iz 2006. po kome se do skoro nije znalo šta je precizno u vlasništvu države.
Istakao je da se takvi problemi rešavaju, te da je napravljen Geoportal o poljoprivrednom zemljištu i prema podacima naša zemlja trenutno raspolaže sa oko 500.000 hektara državnog zemljišta.
Od ukupnog zemljišta kojim raspolaže država, prema njegovim rečima 90.000 hektara je pod pašnjacima koji su vraćeni selima na upravljanje, a to znači da država preko ministarstva upravlja sa 410.000 hektara.
Lakić je objasnio da je deo novca od zakupa uložen u pravljenje informacionog sistema putem koga svaki građanin Srbije može da ima satelitski uvid u zemljište kojim raspolaže naša zemlja, i istakao da su podaci transparentni.
Kada je reč o poljoprivrednim subvencijama direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović rekla je da resorno ministarstvo dodeljuje supbencije domaćinstvima, ali da se isto tako vrši i kontrola kako je subvencija iskorišćena.
Petrović je objasnila da inspektora nema dovoljno, ali da su kontrole redovne te da se sprečava svaki način zloupotrebe novca dobijenog subvencijama.
Osvrnula se da njen sektor posebno ulaže u vino i vinogradarstvo, kao i u celokupnu oblast voćarstva i primarnu biljnu proivodnju.
Sredstava budzeta ovaj sektor koristi za posticaje, kaže Petrović, kao i za inovacije koje bi poljoprivrednicima olakšao da obavljaju svoju delatnost.
Na konferenciji je bilo reči o sredstvima koja se ulažu u novu mehanizaciju, olakšice koje dobijaju određene grane poljoprivrede, podsticaje za radnike sa sela, navodnjavanje, kao i protivgradnu zaštitu.
Takođe, rečeno je da se dobar deo sredstava ulaže u modernizaciju tehnologija i digitalizaciju, kako bi se poslovanje u poljoprivrednom sektoru odvijalo na brži i lakši način.
Predstavnici ministarstva poljoprivrede istakli su da se radi na usvajanju novih zakona i uredbi kojima će se rešiti sporna pitanja oko zakupa zemljišta i istakli da je za projekat navodnjavanja 52.000 hektara izdvojeno preko 100 miliona dolara.
Najavljeno je da će se u naredne tri godine ovim projektom boiti pokrivena površina od 100.000 hektara obradivog zemljišta.
Rebalansom budzeta Republika Srbija je izdvojila 48 milijardi dinara, a novinari na konferenciji pitali su se da li neko prti gde je taj novac i na šta se koristi.
Direktor uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević istakao je da je u poslednjih nekoliko godina naša zemlja postigla dobre rezultate u izvozu sadnog materijala, da je srpsko vinogradarstvo “na visokoj mapi Evrope”, kao i da se broj grla koja se subvencionišu povećava iz godine u godinu.
“Ako se pitate gde su pare iz budzeta? Naše pare su kod poljoprivrednika”, poručio je Milosavljević.
