SRBIJA – Skupa proizvodnja, loš sadni materijal i problem sa otkupom, okupili su malinare oko izrade Nacionalne malinarske strategije od 2022. do 2025. godine. Kažu da je ovo prvi put da su probleme, ali i rešenje na isti način sagledali struka i nauka kao i predstavnici izvoznika i resornog ministarstva, te će po formiranju nove Vlade tražiti da strategija postane pravno obavezujuća za sve učesnike u proizvodnji – od njive do police.
Od blata do zlata i nazad. Srpskoj malini poslednje decenije čak ni status nacionalnog ponosa i značajnog učesnika u BDP-u nije uspeo da obezbedi mirnu sezonu. Zaradom gotovo niko nikada nije bio zadovoljan. Ni proizvođači, ni hladnjačari, ni izvoznici.
Taman kada su velika svetska potražnja i dobra cena 2021. obećale bolje dane, stigao je hladan tuš rekordnog povećanja troškova.
– Otkup je bio maline od 510 do 630, a ako sada hladnjače nude 470 za smrznutu prerađenu malinu koja je uključuje inpute struje, kutije, kese, najam radnika, onda o čemu mi pričamo. Mi smo svi svesni da je teško vreme, ali proglašavati malinu luksuzom, mislim da to nije na mestu – kaže Božo Joković, proizvođač maline.
S pravom ili bez, luksuzom je proglašavaju izvoznici. Kažu da nemački, francuski i belgijski potrošači kojima najviše izvozimo, na geopolitiču krizu i hladnu zimu reaguju stezanjem kaiša. Izvoz na ta tržišta je gotovo prepolovljen.
– Najveći pad je upravo u tom konzumnom delu, manje se troši, manje se kupuje, smanjuju se ambalaže, manja pakovanja, da bi se zadržala količina pakovanja koja se prodaju – navodi Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.
Čak i da je potražnja za malinom rekordna, a cena astronomska – ne bi bilo mnogo vajde, jer imamo nizak prinos od oko pet tona po hektaru. Jedan odsto zasada ima protivgradne mreže, a tek tri odsto se navodnjava. Još veći problem je nedostatak sertifikovanog sadnog materijala.
– Srbija je trebalo da uradi klonsku selekciju, pre svega onih sorti koje su vodeće u Srbiji. Mi nismo, nažalost, to odradili i zato se dosta zasadi maline podižu sa nekvalitetnim sadnim materijalom, čak se koristi i sadni materijal iz proizvodnih zasada – naglašava prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Država daje podsticaje za proizvodnju kvalitetnog voćnog sadnog materijala, koriste ih proizvođači jabuke, trešnje i borovnice, ali ne i maline.
– Ministarstvo ima meru koja iznosi do 10 miliona dinara, odnosi se isključivo na naučno-istraživačke kuće, jer to je vrlo specifičan posao. Da je neko aplicirao mogao je da dobije sredstva i mogao je da počne da radi – ističe Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
– Mislim da tu nije postojala neka vrsta jednostavno dobre veze saradnje između institucija naučnih, zatim republičkih institucija i samih proizvođača – poručuje Keserović.
Do saradnje mora da dođe što pre, jer bez nje nema opstanka ni jednog učesnika u lancu proizvodnje.
Za početak bi trebalo dobiti tačne podatke o tome na koliko hektara uopšte uzgajamo malinu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
