Od gutljaja do volana: Koliko vremena treba da prođe između pijenja alkohola i vožnje da bi vam alko-test bio negativan

Različita alkoholna pića – votka, džin, rakija, viski, vino, pivo – imaju raznolike sastojke i procenat alkohola, što rezultira različitim efektima na organizam. Važno pitanje je da li se vreme apsorpcije alkohola razlikuje u zavisnosti od vrste konzumiranog pića.

Ključni faktor koji utiče na dejstvo alkohola je unos hrane. Prisustvo hrane u želucu usporava delovanje pića jer ono sporije dospeva u tanko crevo. Pun stomak može čak umanjiti koncentraciju alkohola za četvrtinu.

Nasuprot tome, prazan stomak brže upija alkohol. Sličan efekat ima i unos vode. Genetski faktori (sposobnost metabolizovanja metanola), pol (jače utiče na žene), starost i brzina konzumiranja takođe igraju ulogu.

S obzirom na ove činjenice, odgovor na pitanje da li vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od vrste pića je potvrdan. Štaviše, žestoka pića se najbrže apsorbuju, a njihovo mešanje sa slatkim bezalkoholnim napicima ubrzava povećanje nivoa alkohola u krvi.

Ovo zavisi od koncentracije alkohola u različitim vrstama pića (procenat etanola). Na primer, vino sadrži od 14 do 20%, a pivo između 3 i 8% alkohola. Zajedničko svim alkoholnim pićima je da nastaju preradom voća ili žitarica.

Žestoka pića se proizvode destilacijom prethodno fermentisanog pića. Proces se ponavlja i mogu se dodavati sastojci koji daju ukus. S druge strane, pića poput vina, piva, šampanjca, jabukovače ili vermuta nastaju fermentacijom šećera ili žitarica i postaju alkoholna zahvaljujući hemijskoj reakciji koju stvara kvasac.

Što se tiče dužine zadržavanja alkohola u krvi, opšti odgovor je između 10 i 19 sati, ali to zavisi od mnogih faktora, uključujući vrstu pića i unos hrane. Osobi sa nivoom alkohola u krvi od 1 g/l može biti potrebno između šest i deset sati da nivo alkohola padne ispod zakonski dozvoljenog.

Čak i ispod zakonske granice, rizik od nesreće može biti povećan. Zato je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja bilo koje količine alkohola. Jedina stvarno bezbedna vrednost je 0,0 g/l, piše Jutarnji.hr.