SRBIJA – Dok traju studentski protesti i blokade fakulteta širom Srbije, sve glasnije se promoviše ideja o tzv. ekspertskoj vladi, u kojoj bi premijer bio rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, a ministri osobe po izboru studenata – međutim, postavlja se pitanje: da li se ekspertski legitimitet gradi na ulici ili kroz merljive rezultate u nauci, poput SCOPUS baze i H-indeksa, gde profesor Đuro Macut ima višestruko veći doprinos?
U poslednje vreme, sa pojedinih fakulteta se sve češće čuje zahtev da se formira ekspertska vlada, sa idejom da premijer bude rektor Univerziteta u Beogradu, prof. dr Vladan Đokić, a da studente u toj priči treba uključiti i kao odlučujuće faktore u izboru ministara. Međutim, predlog stranke koja je osvojila najveći broj glasova na poslednjim izborima, Srpske napredne stranke, je da mandat za sastav vlade pripadne takođe univerzitetskom profesoru – dr Đuru Macutu.
Kada se već ulazi u temu „ekspertize“ i „stručnosti“, pogledajmo naučne pokazatelje koji objektivno mere doprinos u akademskoj zajednici. Jedan od najpriznatijih svetskih parametara za procenu naučnog doprinosa je SCOPUS, međunarodna baza podataka naučnih radova i citata.
U okviru SCOPUS-a koristi se H-indeks, koji meri ne samo broj objavljenih naučnih radova, već i broj puta kada su ti radovi citirani u drugim relevantnim istraživanjima. Što je H-indeks veći, to je veći uticaj i doprinos naučnika u svojoj oblasti.
-
Profesor dr Vladan Đokić, koga blokaderi predlažu kao „ekspertskog“ kandidata za premijera, ima H-indeks 6.
-
Profesor dr Đuro Macut, kandidat za premijera Srbije, koga predlaže vladajuća stranka, ima H-indeks 29.
Razlika je više nego očigledna. Naučna i stručna javnost vrlo dobro zna koliko je teško dostići i H-indeks od 10, a indeks 29 ukazuje na izuzetno bogat i relevantan naučni opus.
Studenti koji su u blokadi, koje pojedini profesori i opozicione partije koriste kao politički instrument za „pumpanje“ trebalo bi da se vrate svojoj osnovnoj ulozi – obrazovanju. Njihovo pravo na politički stav se nikako ne osporava, ali svoju budućnost grade obrazovanjem, usvajanjem novog znanja, dijalogom i radom.
Važno je podsetiti da se jednim pravom – pravom na protest – ne sme kršiti drugo, jednako važno ljudsko pravo – pravo na obrazovanje. Studenti koji su se odlučili na blokade fakulteta i univerzitetskih prostora moraju biti svesni posledica koje takve odluke donose, kako za njih same, tako i za njihove kolege.
Blokade nisu rešenje. One ne samo da usporavaju obrazovni proces već direktno ugrožavaju budućnost generacija koje su došle da uče, da se obrazuju i da grade svoje karijere. Portal Vojvodina uživo već je pisao o ovome u tekstu pod naslovom „Vaš glas je važan, ali vaša budućnost je neprocenjiva“ – i to je poruka koju ne smemo zaboraviti.
Debate o stručnosti profesora, njihovoj ekspertizi treba da se vode na osnovu činjenica i međunarodno priznatih kriterijuma, a ne na ulici i hodnicima fakulteta.
