BEOGRAD, 7. avgusta (Tanjug) – Fizički hemičar Svetlana Stanišić izjavila je danas da će od 1. septembra ove godine Evropska unija insistirati na izbacivanju hemijske materije TPO iz gel-lak formulacija koja se koristi za stvrdnjavanje tog kozmetičkog preparata za nokte, zbog toga što se pokazala kao potencijalno kancerogena i da toksično utiče na reproduktivni sistem kod ljudi.
„Ono što će najverovatnije da se desi jeste da će ova materija da se zameni sa nekom srodnom materijom, TPOL se spominje, koja hemijski nije mnogo drugačija, ali manje istražena.
Imamo veliki broj primera u industriji da se jedna materija zameni drugom koja je srodna, a zapravo ostvaruje, kako će se ispostaviti kasnije, iste efekte“, rekla je Stanišićeva za Tanjug.
Stanišićeva je dodala kod prosečnih potrošača gel-laka korišćenje s vremena na vreme je u redu i ne predstavlja veći rizik, ali da se on pre svega javlja kod profesionalne izloženosti, odnosno kod kozmetičarki u salonima lepote gde se i najčešće koristi navedeni preparat.
Takođe, ukazala da to ne znači da bi trebalo potpuno izbegavati upotrebu dezodoransa, farbe za kosu, šminke i drugih sredstava za ulepšavanje i održavanje čistoće tela, nego jednostavno biti racionalniji u upotrebi.
„Izloženost je najveća za žene koje rade u kozmetičkim salonima. Dakle, udišu ovo i pri turpijanju oslobađaju čestice koje takođe udišu, a mogu imati rezidue nestvrdnutog gel-laka, odnosno i dalje aktivne TPO elemente. Kada se gel-lak stegne na noktima, nakon toga ne dolazi do oslobađanja više ove materije, odnosno kroz nokatnu ploču ništa ne može da penetrira u organizam. Dakle, tu ne postoji opasnost“, rekla je Stanišićeva.
Na pitanje gde se još može pronaći navedena TPO materija, navela je da konzervansi najčešće predstavljaju problem i dodala da se oni zamenjuju alternativama koje se u dužem roku opet ispostavljaju kao loše.
Ono što je problem kod ljudi jeste ta hronična izloženost niskim dozama materije i to naročito koktelu raznih materija. Zato što svi mi koristimo veliki broj kozmetičkih proizvoda. Uz to, vazduh je zagađen, krećemo se u ambijentu koji emituje određeni fond zagađenja i sve to zajedno zapravo može da ima određene efekte“, rekla je ona. Stanišićeva je istakla da je to vrlo teško istražiti i naglasila da eksperimenti veoma teško mogu da imitiraju realne uslove života, u kome su ljudi izloženi tome.
„Kada pojedemo nekoliko nanosa karmina dnevno, namažemo tri sloja kreme, naprskamo dezodorant, udišemo isparenje omekšivača, živimo u ambijentu okruženi plastikom, pijemo iz plastične čaše. Sve to kad se uzme zapravo na kraju u obzir, moguće je da ima značajan efekat na funkcionisanje najviše endokrinog sistema, odnosno hormona“, poručila je Stanišićeva.
