Službeni put predstavlja putovanje zaposlenog koje se preduzima radi obavljanja posla van redovnog mesta rada i kao takvo podrazumeva određene troškove koje poslodavac snosi i reguliše kroz naknade za službeni put.
Ove naknade uređene su zakonima, internim aktima poslodavca i kolektivnim ugovorima. Ključni elementi naknada obuhvataju dnevnice, troškove prevoza, troškove smeštaja, kao i dodatne rashode vezane za službene obaveze.
Od 1. januara 2025. godine neoporezivi iznos dnevnice za službeni put u inostranstvo iznosiće 90 evra, što je velika promena u odnosu na 50 evra koliko su do sada bez poreza plaćali poslodavci svojim radnicima. Ovaj iznos nije menjan od 2016. godine.
Poreski savetnik Milan Radošević kaže da iako je iznos neoporezivog dela uvećan, to ne znači da je poslodavac i u obavezi da taj iznos isplaćuje.
„Dnevnica je osnovni vid naknade koja se isplaćuje zaposlenom za pokrivanje troškova ishrane i drugih potreba tokom boravka na službenom putu. Visina dnevnice može varirati u zavisnosti od zemlje u koju se putuje, dužine trajanja puta i poslovne politike poslodavca“, objašnjava poreski savetnik.
U Srbiji je minimalni iznos dnevnica za domaće službene puteve definisan zakonom, dok je za inostrane puteve propisan okvir koji poslodavci mogu prilagoditi.
„Dnevnica se obično ne oporezuje ukoliko ne prelazi zakonom određeni neoporezivi limit. Ako poslodavac odredi viši iznos od propisanog, iznos preko granice podleže oporezivanju porezom na dohodak građana po stopi od deset odsto“, kaže Radošević.
Troškovi prevoza obuhvataju sve rashode vezane za korišćenje prevoza, uključujući avionske karte, vozne ili autobuske karte, ili troškove korišćenja sopstvenog automobila.
U slučaju korišćenja privatnog vozila, naknada se često izračunava na osnovu pređenih kilometara, prema važećim tarifama. Poslodavci su obavezni da obezbede povrat svih troškova prevoza uz adekvatnu dokumentaciju, kao što su računi ili putni nalozi.
„Troškovi smeštaja su još jedan značajan aspekt službenog puta. Poslodavac je dužan da obezbedi odgovarajući smeštaj zaposlenom ili da nadoknadi troškove koje zaposleni snosi za boravak. Ovi troškovi mogu uključivati hotelske račune, troškove rezervacija preko platformi ili, u nekim slučajevima, i paušalne naknade za boravak kod rodbine ili prijatelja“, navodi sagovornik.
On dodaje da pored osnovnih troškova, poslodavci često pokrivaju i dodatne troškove kao što su dnevni parking, putarine, kotizacije za seminare, troškovi telefonskih poziva vezanih za posao, i slično. Važno je da svi dodatni troškovi budu unapred definisani i odobreni od strane poslodavca.
Zaposleni koji idu na službeni put imaju pravo na potpunu nadoknadu troškova koji su neophodni za izvršenje poslovnih zadataka. Da bi ostvarili ova prava, zaposleni su dužni da podnesu odgovarajuću dokumentaciju, uključujući putni nalog, račune za smeštaj, prevoz i druge usluge, izveštaj o službenom putu.
Takođe, zaposleni imaju pravo na odgovarajući odmor nakon završetka službenog puta, posebno ako je put trajao duže ili je podrazumevao dodatno radno vreme.
Poslodavci su zakonom obavezni da obezbede transparentnost u vezi sa pravilima službenih putovanja i obračunom troškova. Što znači da moraju da imaju definisan iznos dnevnica i ostalih naknada kroz pravilnik, da blagovremeno osiguraju isplate, kao i da jasno definišu procedure za odobrenje službenih putovanja.
U slučaju da poslodavac ne obezbedi odgovarajuće naknade, zaposleni imaju pravo da traže naknadu štete ili da se obrate inspekciji rada.
