BEOGRAD – Srbija predstavlja primer dobre evropske prakse u sprovođenju rodno odgovornog budžetiranja kao jednog od ključnih aspekata politike rodne ravnopravnosti koje Evropska unija podstiče i podržava, izjavila je danas vršilac funkcije predsednika Državne revizorske institucije (DRI) Marija Obrenović.
Ona je na međunarodnoj konferenciji „Za transparentnije, ravnopravnije i efikasnije budžete: upoređivanje lokalnih i međunarodnih iskustava i izazova u reviziji rodne ravnopravnosti“ koju organizuju Državna revizorska institucija i Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) navela da je Srbija jedna od tri zemlje van Evropske unije koja je uvela rodno odgovorno budžetiranje u Zakon o budžetskom sistemu.
„Državna revizorska institucija prati i izveštava o direktnom budžetskim korisnicima koji u u skladu sa planovima uvođenja rodno odgovornog budžetiranja, imaju obavezu da u svojim predlozima finansijskih planova, planiraju i elemente rodno odgovornog budžetiranja“, rekla je ona.
Istakla je da iako je Srbija, prema oceni Ujedinjenih nacija, prepoznata kao jedna od sedam zemalja u Evropi koja uspešno primenjuje rodno odgovorno budžetiranje, revizija DRI ukazala da postoji značajan prostor za unapređenja a naročito na nivou lokalne samouprave.
Obrenović je navela i da kada se rodna ravnopravnost posmatra globalno, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnom jazu između polova za 2023. godinu, sadašnjim tempom biće potrebno 131 godina da se dostigne globalni paritet polova.
Učestvujući u radu konferencije guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je navela da u centralnom bankarstvu preovladavaju muški guverneri ali da veruje da i na tom polju postoje pozitivne promene.
„Narodna banka Srbije nesumnjivo daje doprinos tome. Mi smo primer centralne banke u kojoj preovlađuju žene. Prema indeksu rodne ravnopravnosti za 2025. zvaničnog foruma za monetarne i finansijske institucije Narodna banka Srbije je zauzela visoko sedmo mesto po rodnoj ravnopravnosti među centralnim bankama. Za mene je to pobeda, jer ovakav rezultat nije došao kao posledica rodnih kvota. Bio je to prirodan ishod okruženja jednakih mogućnosti u kojem su žene pokazale da su podjednako, efikasne kao i muškarci, a često i jesu više od toga“, istakla je ona.
Dodala je da je ponosna što je NBS prepoznata kao institucija koja je svoj uspeh zasnovala na jednakosti i da o izboru svojih saradnika odlučuje na osnovu stručnih i ljudskih kvaliteta, a ne po rodnoj pripadnosti.
„Žene su danas u Narodnoj banci Srbije i na poziciji guvernera i viceguvernera i čine većinu Izvršnog odbora. Zbog toga osećam da imam puno pravo da kažem da se rodna ravnopravnost poštuje i da se sprovodi, ali pre svega ravnopravnost i poštovanje svakog pojedinca“, rekla je ona.
Naglasila je da je to što na ključnim pozicijama u Narodnoj banci Srbije preovladavaju žene, odraz njihove sposobnosti i učinka.
Posebna savetnica ministarke bez portfelja zadužene za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Ljupka Mihajlovska je pojasnila da rodno odgovorno budžetiranje zapravo znači pravednu raspodelu resursa koje svi zajedno stvaramo, a kako je istakla, samim tim bi trebalo da ih svi zajedno i koristimo.
„To nije samo tehnički alat planiranja ili zakonska obaveza. To je instrument izgradnje pravednijeg, a samim tim i bogatijeg društva. Društvo u kojem svi učestvuju, u kojem svi imaju priliku da učestvuju u ekonomskim aktivnostima, jeste bogatije društvo“, rekla je ona.
Dodala je da društvo nije bogato ako isključuje ljude iz osetljivih društvenih grupa tako da ne mogu da doprinose zajednici, posebno danas kada se suočavamo sa velikim izazovima u pogledu radne snage.
Ocenila je da 10 godina nakon uvođenja rodne ravnopravnosti u zakonski budžetski sistem, može da se kaže da Srbija i te kako napreduje i da je Ministarstvo finansija igralo ključnu ulogu u tome.
„Mene zaista raduje kada vidim da se u javnom diskursu shvata da se ženama ne bave samo žene, da ne postoji samo jedno telo koje koordinira perspektivu rodne ravnopravnosti. Biće to intersektorska stvar i Ministarstvo finansija je i po zakonu obavezno da usvoji godišnji plan postupnog uvođenja rodno-odgovornog budžetiranja. Nama je jasno da se to ne može desiti odjednom, da je to proces, da mi svi zajedno učimo, ali kada sagledamo budžet Srbije za 2025. godinu i uporedimo ga sa budžetom u odnosu na pre 10 godina, videćemo zapravo koliko smo u tom smislu napredovali“, ocenila je ona.
