Evo o čemu je reč.
Stručnjaci naglašavaju da privremeni umor ne treba mešati sa sindromom hroničnog umora, koji je mnogo kompleksnije stanje.
Nedostatak sna, neredovna i loša ishrana i neprimerena fizička aktivnost, tri su osnove umora, tvrdi dr Theodore Friedman.
– Nedostatak sna, često je krivac za loš apetit i manjak fizičke aktivosti – smatra ovaj doktor. Odraslim osobama potrebno je od 7 do 9 sati sna, ishrana mora biti raznovrsna, sa mnogo voća i povrća, zdravih proteina. Sve bi trebalo da bude propraćeno redovnom fizičkom aktivnošću.
U slučaju da smo ispunili sve ove uslove, a i dalje se osećamo umornima, stručnjaci savetuju da proverimo zdravstveno stanje i utvrdimo tačno koja je bolest u osnovi umora.
Anemija
Anemija se karakteriše kao manjak crvenih krvnih zrnaca, koja pomažu da se organizam snabde dovoljnim količinama kiseonika i da ga transportuje od pluća do tkiva. Anemija ili malokrvnost se povezuje i sa niskim nivoom hemoglobina.
Gvožđe deluje kao vagon koji prenosi kiseonik u krv, a nedostatak gvožđa se manifestuje umorom, vrtoglavicama pri ustajanju, „moždanom maglom“, ubrzanim radom srca. Jednostavnim analizama krvi može se utvrditi manjak crvenih krvnih zrnaca i lečiti osnovna bolest kako bi nestao i osećaj umora.
Dijabetes
Dijabetes, a ne samo nedostatak sna, nekada može biti razlog za umor. Neregulisani šećer u krvi praćen je čestim promenama nivoa šećera, zbog čega čovek koristi više energije i postaje umoran. Stručnjacima je dobro poznato da je umor jedan od simptoma dijabetesa, stanje je često praćeno osećajem žeđi i učestalim mokrenjem.
Problemi sa štitnom žlezdom
Štitna žlezda stvara i luči u krvotok hormone koji direktno utiču na rad skoro svake ćelije. To su hormoni tiroksin – tetrajodtironin, T4 , trijodtironin T3 i kalcitonin. Ovi hormoni kontrolišu razmenu energije. Osobe sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom često se žale na umor, spore su, a refleksi su im spori. Hipertireoidizam je pojačan rad štitne žlezde, a hipotireoidizam – smanjen je rad štitne žlezde, oba stanja su praćena umorom kao simptomom.
Bolesti srca
Ekstremni umor čest je simptom kongestivne srčane insuficijencije. Do srčane insuficijencije, ili slabosti srca, dolazi kada srčani mišić više nije u stanju da adekvatno pumpa krv kroz organizam. Stanja poput koronarne bolesti ili visokog pritiska slabe srce, usled čega ono ne može da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom. Slabost srca je praćena i poteškoćama pri obavljanju fizičkih aktivnosti, nekada se manifestuje otokom na rukama ili nogama i kratkim dahom.
Sleep apneja
Tokom sleep apneje mozak registruje da se organizam ne oslobađa ugljen dioksida i dolazi do buđenja, objašnjava dr Lisa Shives iz Centra za medicinu spavanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije u San Dijegu. Usled toga je učestao umor u toku dana kod osoba s sleep apnejom. Mozak nije u stanju da tokom spavanja dosegne REM fazu, posle koje se čovek osećaj odmornim.
Menopauza
Nedostatak sna čest je pratilac menopauze. Usled promena u radu hormona, često je i preznojavanje tokom sna. Mnoge žene posle buđenja u sred noći nisu više u stanju da ponovo utonu u san, pa je zbog toga čest umor tokom dana.
Depresija
Depresija utiče na nivoe serotonina koji deluje na rad našeg unutrašnjeg sata koji reguliše ciklus spavanja i buđenja. Depresivne osobe žale se na manjak energije i umor u toku dana. Nelečena depresija dovodi do nesanice, ili buđenja tokom noći.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
