VRŠAC – Zahvaljujući razumevanju Ministarstva kulture, obezbeđena su tokom 2023. i 2024. godine sredstva na konkursu u oblasti „Nepokretno kulturno nasleđe“. Izvedeni su radovi na obnovi uličnog dela fasade, koji su ovom zdanju vratili nekadašnji izgled, uz nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu.
Stara zgrada Gradskog muzeja Vršac, danas sa funkcijom muzejskog depoa i pridruženim konzervatorskim radionicama, nalazi se u ulici Feliksa Milekera, u objektu prvobitno građenom za potrebe funkcionisanja nemačkog zabavišta. Namera da se gradi zabavište artikulisana je sredinom druge polovine XIX veka.
Zgrada je 1905. godine otkupljena i adaptirana za potrebe Gradskog muzeja i biblioteke. Osnivanje Gradskog muzeja trajalo je od 1882. do 1884. godine, kada je muzej dobio dve prostorije u zgradi „Konkordija“. Prvi kustos muzeja i osnivač biblioteke bio je Feliks Mileker (1858 – 1942.), čovek koji je svojim radom obeležio čitavu jednu epohu. Bavio se istorijom i arheologijom više od šest decenija i iza sebe ostavio više od 200 objavljenih radova i veliki broj izveštaja o istraživanjima širom Banata.
Kada je 1905. godine zgrada obdaništa otkupljena za potrebe muzeja i biblioteke, Gradski muzej je već imao formiranu arheološku, numizmatičku i istorijsku zbirku. Usledila je adaptacija zgrade i opremanje prostora, a zatim se pod uticajem Zemaljskog odbora za muzeje i biblioteke formiraju etnološka i prirodnjačka zbirka 1909. godine, a 1910. i umetnička zbirka. Od 2013. godine muzej koristi rekonstruisanu i adaptiranu zgradu „Konkordija“ kao glavnu, a zgradu u ulici Feliksa Milekera za smeštaj depoa i restauratorskih radionica.
Ulična fasada stare zgrade muzeja oblikovana je u stilu neorenesanse. Pruža se duž regulacione linije. Objekat je spratni, sa naglašenim krovnim i kordon vencom. Prizemlje je postavljeno na soklu sa profilisanom gornjom lajsnom. Zid prizemlja je dekorisan horizontalnim nutovima sa profilisanim ivicama. Fasadno platno ravnomerno je izdeljeno pravougaonim otvorima u ključu broja sedam. Krajnje desni otvor u prizemlju proširen je zbog formiranja ulaza, dok su ostali otvori prozorski. Prozori prizemlja imaju profilisane podprozorske klupice, profilisane pervajze koji se u vrhu natprozornika završavaju ključnim kamenom od akatusa sa krunom od otvorene školjke.
Prozori sprata imaju istovetne pervajze kao i prozori prizemlja, ali ih u gornjoj zoni natkriljuju trougaoni frontoni. Ispod arhitrava frontona uglavljena je floralna lajsna, koja se simetrično razvija od centra. Frontoni na tri središnja prozora sprata povezani su u zoni arhitrava profilisanim, kratkim vencima, čime u vizuelnom smislu formiraju pseudo-rizalit i obogaćuju dvodimenzionalnu strukturu fasade. Ispod profilisanih potprozorskih klupica na spratu, do kordon venca formirana je podprozorska niša, uokvirena sa dve bočne vertikalne konzole sa akantusovim listom, okrenutim na dole, i središnjom kasetom sa prizmatičnim, rubinskim poljem. Krovni venac je duboko profilisan, vučen kontinualno. Iznad ulaza nalazi se grb Grada Vršca, kadriran i apliciran na sečeni nemački štit sa krunom u vrhu.
Spoljašnjost stare zgrade Gradskog muzeja Vršac zahtevala je hitnu i neodložnu sanaciju. Objekat je građen od pečene opeke u krečnom malteru, spravljenom od kopanog peska i gašenog kreča. Sva figuralna fasadna plastika izrađena je izlivanjem od gipsa. Kako je malter spravljen od kopanog peska, sa većim procentom gline i nečistoća imao nedovoljnu čvrstoću i elastičnost, tokom vremena došlo je do degradacije fasadnih površina. Ovo je naročito podržano orijentacijom fasade objekta ka severu, sa pojačanim dejstvom vetra i atmosferske vlage. Tokom vremena vršene su brojne intervencije, kojima je pokušavana popravka fasade.
Najpogubnije su bile nestručne intervencije u vremenu pojave sintetičkih maltera i akrilnih boja. Stilske forme su oguljene, bez oštrine i besmislenih dogradnji, a zidne površine reparirane cementnim i cementno-akrilni malterima, koji dodatno, svojom čvrstoćom razaraju fasadu i veze sa okolnim malterom. Tokom čišćenja od jakih, akrilnih boja, gipsana plastika je strugana čime je izgubila svoj prvobitni izgled. Fasadni zidovi bili su ugroženi delovanjem kapilarne vlage, te je stoga bilo nužno da se uradi hidrolizolacija. U prvoj fazi radova, zamenjena je i kompletna stolarija na prizemlju i spratu uličnog dela zgrade.
Aktivnosti na projektu usmerene su na izvođenje konzervatorsko-restauratorskih radova na sanaciji ulične fasade zgrade Muzeja u Feliksa Milekera br. 19.
Nastavak su preduzetih klasičnih postupaka na zaštiti objekta, sprečavanju devastacije zidova i fasadne plastike, kao i stvaranje povoljnih mikro-klimatskih uslova u samom objektu potrebnih za bezbedno čuvanje muzejskih eksponata. Svi dosadašnji radovi (obnova fasade prizemlja) i planirani radovi na fasadi sprata preduzeti su proverenim metodama u sanaciji nepokretne kulturne baštine, a shodno finansijskim uslovima i elastičnoj dinamici izvođenja. Sanacija fasade pomogla je stvaranju uslova za čuvanje muzejske zbirke, na ovaj način javnosti će biti pokazan aktivan stav stav Ministarstva kulture i ustanove po pitanju čuvanja graditeljske baštine.
U drugoj fazi radova obio se cementni malter. Površine opeke očišćene su čeličnim četkama i zidovi su oprani vodom. Pre obijanja krečnog, cementnog i produženog maltera, na svakoj vrsti vučenog profila ostavljena su po dva najbolja sačuvana profila u širini 50 cm za uzimanje otisaka i kao kontrolni profil. Obijen je malter sa fasade i vučenih profila. Urađena je restauracija i farbanje ulazne kapije.
Svi elementi od kovanog gvožđa i table očišćene su od postojeće farbe, korozije, antikorozivno su zaštićene i ofarbane u dve ruke. Omalterisane fasadne površine temeljno su premazane prajmerom za silikonske boje, u skladu sa uputstvom iz proizvođačke specifikacije, izbegavajući pojavu staklastih površina. Bojenje fasade izvršeno je silikonskim bojama za fasade, u dve ruke, razdvajajući fasadne površine i plastiku u tri boje u skladu sa izborom stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu.
Šabloni su izrađeni od gvozdenog lima, okovani na daščanu podlogu i postavljene su ravne, hoblovane vođice od letvica i štafli. Fasadna plastika izvedena je od tradicionalnih materijala, tehnikom ulivanja u kalup za podrađenu formu. Strukturu odlivaka armirana je nerđajućom armaturom, vodeći računa da armatura ne izbije na površinu elementa. Odliveni elementi po vađenju iz kalupa su retuširani i negovani u radionici u skladu sa zahtevima tehnologije materijala. Figuralna plastika za fasadno platno zalepljena je specijalnim lepkom za fasadne elemente.
Završetkom radova na sanaciji fasade Gradskog muzeja Vršac iz ulice Feliksa Milekera, celokupan muzejski prostor dobio je funkcionalan depo, sa dobrim uslovima za čuvanje i obradu pokretne kulturne baštine. Nalazeći se u zoni zaštićenog jezgra Grada Vršca, uređenje fasade doprineće opštem uverenju o značaju i vrednosti graditeljskog nasleđa koje baštine svi žitelji Vršca, ali i turisti koji posećuju grad.
