Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije oglasila je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd-Niš. Kako se u ovom dokumentu navodi, osnovna koncepcija modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge Beograd-Niš je da se na celoj dužini formira savremena dvokolosečna pruga za mešoviti (putnički i teretni) saobraćaj i brzinu do 200 km/h.
Neposredni predmet izmena i dopuna Prostornog plana je stvaranje uslova za modernizaciju i rekonstrukciju postojeće železničke pruge na tri deonice ukupne dužine oko 109 km za odvijanje saobraćaja brzinama do 200 km/h.
Reč je o deonicama: Velika Plana-Gilje (dužine oko 50 km), Paraćin-Stalać (dužine oko 20 km) i Đunis-Trupale (dužine oko 38 km). Van obuhvata ovog prostornog plana su deonice za koje se primenjuju važeći planski dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja za železničku prugu.
– Modernizovana pruga treba da omogući visok nivo bezbednosti, kapaciteta i komfora u prevozu putnika i robe, što će značajno doprineti konkurentskoj sposobnosti železnice u odnosu na druge vidove transporta, omogućiti racionalnu preraspodelu saobraćaja i povećati nivo ekološke zaštite u koridoru – piše u dokumentu.
Postojeće stanje železničke infrastrukture
Dužina pruge Beograd-Niš iznosi 244 km. Izgrađena je kao jednokolosečna pruga i puštena u saobraćaj 1884. godine. Ona predstavlja sastavni deo evropske železničke mreže (Koridor X) i od najvišeg je značaja za domaći i međunarodni saobraćaj u Republici Srbiji. Pruga je elektrificirana.
U delu pruge od Velike Plane do Niša, nakon njene izgradnje, postepeno je dograđivan drugi kolosek. U ovom trenutku samo je deonica Stalać-Đunis jednokolosečna. Rekonstrukcija deonice Gilje-Paraćin završena je 2016. godine, tako da je ova deonica u potpunosti izgrađena kao dvokolosečna pruga za brzinu do 160 km/h.
Sve tri deonice, koje su predmet ovog plana, predstavljaju dvokolosečne pruge koje su elektrificirane. Na ovim deonicama trenutne brzine vozova kreću se u rasponima: na deonici Velika Plana-Gilje 30-100 km/h, na deonici Paraćin-Stalać 50-100 km/h i na deonici Đunis-Trupale 100 km/h.
Na ove tri deonice u funkciji su 26 službenih mesta, od toga 10 stanica, 15 stajališta i jedna rasputnica koja je i stajalište. Osim toga još 8 postojećih službenih mesta – stajališta nije u funkciji.
Koncepcija modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge
Planirana modernizacija i rekonstrukcija železničke pruge biće, kako se navodi, najvećim delom u okviru trase postojeće pruge na neophodnom rastojanju koje omogućava odvijanje saobraćaja u toku izgradnje, izgradnju kvalitetnog donjeg stroja i rekonstrukciju stanica, uz minimum neophodnog zauzimanja novog zemljišta.
Odstupanja od postojeće trase, biće, kako piše,na delovima gde se povećavaju radijusi krivina, radi ostvarivanja projektne geometrije za brzinu od 200 km/h. Kako je postojeća trasa pruge uglavnom u niskom nasipu sa geometrijom koja u velikoj meri ne odgovara planiranoj brzini, odstupanja od postojeće trase su ispred i iza stanica.
Deonica Velika Plana-Gilje se pruža od km 89+722.66 do km 139+850. Deonica dužine 50,13 km je planirana za odvijanje putničkog i teretnog saobraćaja.
Na ovoj deonici se zadržavaju, rekonstruišu i modernizuju četiri postojeće stanice: Velika Plana, Markovac, Bagrdan i Jagodina. Planirana je nova stanica Lapovo centralna umesto postojeća dva službena mesta (Lapovo Varoš i Lapovo). Postojeća stajališta Staro Selo, Novo selo, Lapovo Varoš i Lapovo Ranžirna, se ukidaju.
Deonica Paraćin-Stalać se pruža od km 153+380.00 do km 174+170.79. Deonica dužine 20,8 km planirana je za odvijanje putničkog i teretnog saobraćaja.
Na ovoj deonici pruge se zadržavaju, rekonstruišu i modernizuju postojeće dve stanice: Paraćin i Ćićevac. Na mestu postojećeg stajališta se formira stanica Sikirica-Ratare. Stanica Stalać je u obuhvatu Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Stalać-Đunis. Postojeća stajališta Drenovac i Lučine se ukidaju.
Deonica Đunis-Niš (Trupale) se pruža od km 191+937 do km 229+734.68. Deonica dužine 37,79 km je planirana za odvijanje putničkog i teretnog saobraćaja.
Na deonici pruge Đunis-Niš (Trupale) se zadržavaju, rekonstruišu i modernizuju stanice Aleksinac i Trupale, a zamenjuju novim stanice Korman i Adrovac. Na mestu postojećih stajališta Lužane i Tešica formiraju se nove stanice. Postojeća stanica Grejač se ukida, ali se ostavlja mogućnost povezivanja sa planiranom trasom i povezivanjem industrijskog koloseka za potrebe lokalne privrede. Ukidaju se stajališta: Trnjani, Nozrina, Supovački most, Mezgraja i Vrtište.
U prostornom planu, kako se ističe, sve stacionaže date su orijentaciono i podležu izmenama u toku izrade tehničke dokumentacije.
Nosilac izrade izmena i dopuna Prostornog plana bilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, od koga je tu nadležnost preuzela Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, a obrađivači su Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije i Jugoslovenski institut za urbanizam iz stanovanje iz Beograda.
Podsetimo, nedavno je Delegacija Evropske unije u Srbiji je u ime kupca, Infrastrukture železnice Srbije, oglasila poziv za iskazivanje zainteresovanosti za vršenje nadzora nad gradnjom brze pruge Beograd-Niš.
Kako se podseća u pozivu, projekat podrazumeva modernizaciju, rekonstrukciju i dogradnju oko 230 km pruge Beograd-Niš radi njene bolje povezanosti sa evropskim železničkim mrežama i predstavlja jednu od najvažnijih investicija u proširenu TEN-T Core mrežu.
Investicija je procenjena na 2,8 mlrd EUR a Srbija namerava da finansira projekat iz više izvora, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj i Investicioni okvir za zapadni Balkan.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će prvi tenderi za nadzor u okviru projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Niša biti raspisani krajem januara.
– Tokom januara biće raspisani prvi tenderi za nadzor u okviru tog projekta, u maju ili junu tender za izgradnju druge i treće deonice, i u decembru biće raspisan tender za izgradnju prve deonice – rekao je Vesić na TV Pink.
Nebojša Šurlan, generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije objasnio je projekat podeljen na tri sekcije – prva je od Resnika do Velike Plane, druga od Velike Plane do Paraćina i treća od Paraćina do Trupala.
– Za sekcije dva i tri očekujemo idejne projekte da budu završeni u junu ove godine, a za sekciju jedan da bude gotova u novembru – rekao je Šurlan.
Pročitajte još:
Brza pruga od Budimpešte do Atine duga 1.500 kilometara - istorijska stvar
BEOGRAD – Grčka se, zahvaljujući dogovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa, uključuje u projekat izgradnje brze pruge od Budimpešte ka jugu Evrope, što je istorijska pobeda za zapadni Balkan jer će evropski Koridor 10 ponovo postati jedan od najvažnijih evropskih koridora, poručio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. “To je istorijska pobeda za Srbiju. Dobili smo još jednu zemlju, članicu Evropske unije, u našem projektu izgradnje brze pruge, zahvaljući predsedniku Vučiću, čime će cela srednja i zapadna Evropa, Koridorom 10, moći od Budimpešte preko Srbije i Severne Makedonije da stigne do Grčke, rekao je […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
