DOLOVO – U Dolovu, se između ostalih uskršnjih običaja, neguje i jedan stari koji nosi naziv Druganje. Organizuje se drugog ponedeljka posle Vaskrsa, na takozvani pobusani ponedeljak, a glavni akteri su mališani.
Po starom i ukorenjenom običaju u Dolovu, 24. aprila je održano ,,druganje”, gde deca kroz venčić od cveća razmenjuju Vaskršnje jaje i time utvrđuju svoje drugarstvo.
Ovogodišnje druganje je planirano da se održi na Vodici, ali je zbog vremenskih uslova održano u dvorištu škole.
U druganju su učestvovali učenici osnovne škole “Aksentije Maksimović” iz Dolova od prvog do četvrtog razreda zajedno sa svojim učiteljima i veroučiteljem Bojanom Gavrilovićem.
Ranijih godina u centralnoj dolovačkoj dolini odvijalo se spontano okupljanje mališana koji se na simboličan način druže, tucanjem farbanim jajima i ljubljenjem kroz venčiće od cveća. Oni bi nosili korpice sa farbanim jajima i ispletene venčiće od cveća. Kada bi izabrali druga ili drugaricu sa kojim bi se drugali oni bi se najpre poljubili kroz venćić, zatim bi se okrenuli oko sebe, još jednom poljubili kroz venčić i zatim razmenili farbana jaja.
U Dolovu običaj datira iz davnih vremena, još dok su u selu postojale dve zgrade osnovne škole, pa su deca bila razdvojena. Da bi se upoznali vršnjaci iz različitih krajeva sela nastao je ovaj običaj.
Danas su svi dolovački mališani u istoj školskoj zgradi, upravo u dolini gde se odvija i Druganje, ali je ovaj stari tradicionalni običaj ostao. Od ove godine u okviru predmeta veronauka organizovano je druganje u kojem su učestvovali đaci koji slušaju ovaj predmet u školi.
I u Bavaništu je prošle godine obnovljen običaj “druganje” koje je organizovano i juče kod crkve u tom mestu.
Kako navode organizatori, to je veliki radostan dan za svu decu kada će zaboraviti na sve male svađe, izmiriti se, imajući priliku da poljubu simpatiju kroz venčić od jorgovana.
“Svi su dobrodošli, od najmlađih do najstarijih. Uz blagoslov i učešće naše Crkve i ove godine organizovali smo druganje i takmičenje u najlepšem i najjačem jajetu i lep stari običaj da poklone jaje kroz venac najboljoj “drugi” ili pobri”. A za “starije” takmičenje u najjačem jajetu to je bila i prilika da se izljube ili izmire”, kažu organizatori.
„Druganje” ipak nije patent Dolova i Bavaništa. Običaj opisuje Vuk Stefanović Karadžić u svom Rječniku iz 1818. godine kao „družičalo”, a nakon dva veka održao se, prema navodima etnologa Danice Đokić, u „selima požarevačkog i banatskog Podunavlja, u stiškim i pomoravskim selima, pa i u samom Požarevcu, do šezdesetih godina prošlog veka.
„Običaj kumačanja veoma je šarmantan i živopisan. U njemu učestvuju deca svake godine, do puberteta. U zavisnosti od kraja i na različitim mestima – obali reke, potoku ili centru naselja, ali svako od njih ima duboku magijsko-religijsku simboliku i smisao. Vreme (proleće, uskršnji ciklus) takođe ima posebnu vrednost, jer se tada životvorna snaga obnovljene prirode prenosi na decu, preko vode, vrbe i jaja, kao primarnih simbola života. Obred drugaričenja očuvao se u selima kao izraz želje za uspostavljanjem čvrstih socijalnih odnosa i održavanja zajedništva, jer ovako sklopljeno prijateljstvo – ostaje za čitav život”, navodi Danica Đokić za Politiku.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
