Obeležena 176. godišnjica Majske skupštine: Samo ujedinjeni možemo sačuvati našu zemlju i ostvariti svoje interese – Neka žive tekovine Majske Skupštine! (FOTO)

NOVI SAD – Na današnji dan pre 176 godina u Sremskim Karlovcima, održana je Majska skupština i proglašena Srpska Vojvodina. Na Majskoj skupštini pojavili su se predstavnici Srba iz svih srpskih krajeva i zemalja. Srbi su tada zahtevali svoju političku i kulturnu autonomiju od Beča, a tim povodom u Sremskim Karlovcima svečano je obeležena godišnjica Majske supštine.

Pored brojnih aktivnosti tokom čitavog dana,  obratili su se i visoki zvaničnici Skupštine i Vlade Republike Srbije, kao i Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinske vlade AP Vojvodine.

Uručena su i priznanja Pokrajinske vlade Vojvodine-„Milutin Milanković“ u oblasti nauke i „Pavle Jovanović“ u oblasti umetnosti. Prof. dr Boža Dalmacija emeritus Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu primio je priznanje u oblasti nauke „Milutin Milanković“, dok je Aleksandaru Stanišiću, vlasniku umetničke livnice “Stanišić” uručeno priznanje “Pavle Jovanović” u oblasti umetnosti.

Prisutnima se obratila predsednica Pokrajinske Vlade Maja Gojković i istakla:

-S ponosom mogu da kažem da danas živimo u Vojvodini u kojoj svi imamo mogućnosti i jednaka prava, a tome je itekako doprinela Majska skupština. Danas na obelavanju 176. godišnjice Majske Skupštine istaknuta je želja za slobodom srpskog naroda Vojvodine i njegovo ujedinjenje. Iako Prisajedinjenje nije ostvareno tada, sedam decenija kasnije možemo s pravom reći da je Majska Skupština bila inicijalni korak koji je pokrenuo lavinu i doveo do ujedinjenja srpskog naroda. Istorija je najbolja učiteljica života, a svako ko bi se makar i površno upoznao sa istorijom srpskog naroda lako bi došao do zaključka da je u njoj sloboda ključna reč. Da je tako potvrđuju i brojni primeri spoljnih događaja koji su se odigrali pre Majse Skupštine, od Kosovskog boja, preko Karađorđeve borbe, pa sve do hrabre pobede koju je ostvario knez Miloš sa svojim ustanicima. Svi oni dali su podstrek Srbima iz Vojvodine da glasno izraze svoje težnje. Misija učesnika Karlovačkog sabora nije bila sadržana isključivo u težnji stvaranja novih oblasti, ipak je tog maja u Karlovcima goreo veliki plamen želje da ovaj narod živi slobodno, kao svoj na svome. I tada, 1848. godine kada su širom Evrope, revolucionari masovno klicali novoj budućnosti, srpski narod bio je na pravoj strani istorije. Srbi su glasno uzviknuli da žele slobodu srpskog jezika, i veroispovesti, kao i pravo na školovanje. Majska Skupština je ne samo pouka o strpljenju, nego i podsetnik da samo ujedinjeni možemo sačuvati našu zemlju i ostvariti svoje interese! Svi mi imamo razloga i za ponos i za slavlje, neka zajedničko bolje sutra zasijaju čitavom Vojvodinom i Srbijom jer se s ovog mesta sećamo samo dobrog i velikog! Neka žive tekovine Majske Skupštine, živela Srbija! – istakla je Gojković.

Foto: nsuzivo.rs

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas takođe je podsetio na značaj ovog događaja čijem smo obeležavanju prisustvovali.

-U godinama koje istoriografija pamti kao proleće naroda, kao i u svim za evropsku istoriju prelomnim godinama, srpski i mađarski narod je delio, kao što i danas deli, ne samo istoriju, već i zajednički život. Ključno pitanje Majske skupštine bilo je razumevanje slobode, kao principa na kom počiva politički sistem. Naglasak je na ustavom garantovanu, a ne privilegijama zasnovanu autonomiju. Majska skupština i njene odluke naišle su na osude i kod Bečkog dvora i kod Mađarske vlade. Obe strane su Skupštinu smatrale nelegalnom i pobunjeničkom. Epilog je značio poraz revolucije, ali najveći gubitak su pretrpeli odnosi dva naroda, koji su u toj meri poremećeni, da se neke tada otvorene rane ni decenijama kasnije nisu zecelile. Iako su vođene teške borbe, istorija pamti da su dva susedna sela Doroslovo, mađarsko, i Stapar, srpsko, branili jedni druge. Postoje podaci da se slično dešavalo i u Drugom svetskom ratu. Današnji odnosi Srbije i Mađarske su potvrda da istorija nije sudbina, da ne ide unapred zadatim putem, i da od političke mudrosti zavisi u kom pravcu će se razvijati odnosi između država i naroda – rekao je Juhas.

Na posletku ceremonije obratio se i Nemanja Starović, predsednik Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Foto: nsuzivo.rs

– “Već se srpska zastava svuda vije javno i srpska se braća evo, svuda bore slavno. Graničara, mišica i hrabrih šajkaša, i Božija desnica brani prava naša!” Ove stihove napisao je tada 22.godišnji Svetozar Miletić, a bili su nezvanična himna Narodnog pokreta iz 1848. godine. Miletićeva pesma bodrila je ljude u momentu kada se očekivao veliki društveni lom i preokret. Silna iskušenja pred srpski narod donela je ta 1848. godina. Vekovi neiskrene politike Bečkog dvora prema Srbima doneli su mogućnost da revolucionarni pokret iz te godine poljulja temelje Dunavske monarhije, ali su i pretili time da se anulira sve ono što je srpski narod vekovima imao. U našem razmišljanju, često zaboravimo percepciju ondašnjih Srba, sebe su smatrali starosedeocima ovih krajeva, koji su uspeli da oslobode deo Panonskog basena,  a ugovor sa carem obezbedio im je privilegovan položaj. Sve je to bilo plaćeno ljudskim žrtvama u brojnim ratovima, a ovaj hrabri narod bio je spreman da i u najtežim momentima bude dostojan slavne prošlosti svojih predaka. Srbi su tražili priznavanje svoje narodnosti, svoje pkolske i crkvene autonomije. Ovi minimalni zahtevi nisu naišli na mađarsko razumevanje. Nakon toga, karlovački mitropolit Josif Rajačić osniva Narodni sabor u S. Karlovcima koji se pretvara u opštenarodnu Skupštinu. Oduševljenje naroda koji su se tu okupili kulminiralo je kada im je saopšteno da su dobili mogućnost da imaju svog patrijarha, vojvodu i da mogu da organizuju svoju samoupravu. Tada je proglašeno formiranje srpskog vojvodstva. – istakao je Starović.

Svečanu ceremoniju propratio je i hor Bogoslovije Svetog Arsenija pod upravom dirigentkinje Mile Radonić.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.