logo transparend vojvodina uzivo

Obeležen Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi

BEOGRAD – U Crvenom krstu je danas obeležen Svetski dan dobrovoljnih davalaca krv, a generalni sekretar Crvenog krsta Ljubomir Miladinović je rekao da je davalaštvo krvi u Crvenom krstu uvek na posebnom mestu i da je prošle godine prikupljeno na akcijama dobrovoljnog davanja krvi 138.197 jedinica krvi što predstavlja 63 odsto svih prikupljenih jedinica krvi u zemlji.
On je naveo i da je Crveni krst pomogao da se prikupe 3.554 jedinice krvi više nego u 2022. godini.
Miladinović je podsetio da je prvi davalac u Srbiji bio Budimir Gajić iz sela Belanovica kod Ljiga i da je na predlog hirurga doktora Nikole Krstića, on 1916. godine darovao krv za nepoznatog vojnika i odbivši ponuđenu poštedu i nagradu, odmah otišao na front, navodi se u saopštenju Crvenog Krsta.
Takođe, generalni sekretar istakao je da se ove godine obeležava 20 godina od kako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila 14. jun za Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, ali i to da Crveni krst Srbije nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi proslavlja 11. maja, u nedelji Crvenog krsta.
Prema njegovim rečima, Crveni krst u Srbiji je protekle godine nedeljno organizovao gotovo 70 akcija dobrovoljnog davanja krvi u čemu je pomoglo preko 4.000 volontera, mahom mladih.
„Danas proslavljamo ovaj dan, ali svaki dan je dan dobrovoljnih davalaca krvi, jer je potrebno da se krv kontinuirano prikuplja, tako da i danas, kada slavimo, postoje sredine koje imaju akcije davanja krvi jer život ne može da stane“, zaključio je Miladinović.
Najavio je da će Crveni krst nastaviti angažovanje u ovoj oblasti uz pomoć i podršku svih partnera.
Prisutnima su se obratili i državni sekretar Ministarstva zdravlja Miroslav Đerlek i stručna saradnica za dobrovoljno davalaštvo krvi Marija Čukić.
Đerlek je izrazio zadovoljstvo što je Ministarstvo zdravlja pokrovitelj događaja i preneo čestitke svim dobrovoljnim davaocima krvi od strane ministra Zorana Lončara.
Državni sekretar je naglasio da je nemerljiv značaj darivane krvi, jer bez nje zdravstveni sistem ne bi mogao da funkcioniše.
Iako je, prema njegovim rečima, dovoljno krvi u rezervi za naredna tri dana, uvek je potrebno raditi na tome da rezerve budu još veće jer se nikad ne zna kada će zatrebati ova dragocena tečnost.
„Dovoljne količine krvi u rezervi bitno utiču na kvalitet pružanja zdravstvene zaštite građanima Republike Srbije“, kazao je on.
Đerlek je i apelovao na one koji nisu skoro dali krv da to učine i tako spasu život.
Istakao je da su uvek potrebne retke, negativne krvne grupe i zahvalio se svima koji učestvuju u humanom lancu spasavanja života, što motivišući ljude da daju krv što darujući je sami.
Čukić je iznela rezultate ankete koja je sprovedena među davaocima krvi iz potrebe da se proveri u kojoj meri su oni još uvek zainteresovani za svoje zdravlje nakon kovida.
Najviše njih je želelo da dobija informacije o zdravlju putem SMS poruka 39 odsto, 24 odsto uživo na akciji davanja krvi, 20 odsto putem e-pošte, 12 odsto putem aplikacije i oko četiri odsto na drugačiji način.
Kako je navela, ova anketa trajala je tri meseca, anketirano je preko QR koda 1.272 davaoca koji su dali odgovor na 19 pitanja u sedam sredina: u Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Novom Pazaru, Smederevu, Nišu, Požarevcu i Zaječaru.
Na svečanosti su uručene nagrade najuspešnijim učenicima na konkursu „Krv život znači“ (uz projekciju učeničkih videa, grafičkih rešenja i tekstova), kao i priznanja „Najhumanija sredina“.
Titulu Najhumaniji grad za 2023. godinu poneo je Požarevac, za njim su Pirot pa Kruševac.
U kategoriji Najhumanija opština, prvo mesto poneo je Despotovac, tu je sakupljeno najviše jedinica krvi, slede  Lazarevac, Babušnica, Štrpce, Nova Varoš, Obrenovac, Majdanpek, Inđija, dodaje se u saopštenju.

Pročitajte još:

Tagovi:

0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.