Koliko puta u životu ste čuli prozivke na račun kondicije, usporenosti u kretanju, ali i govoru? Verujem bezbroj, sve okrivljujući ravnicu i geografski položaj koji vas je odredio takvom osobom.
Jednostavnom životnom lutrijom rodili ste se u Novom Sadu, na „Google maps“ sija lokacija „Nju Nau“.
Mi koji smo rođeni tu gde jesmo u Novom Sadu, nama je ravnica milina božija, sve je ravno. Jedinu dinamiku u terenu nam doprinosi želja za odlaskom na Frušku goru ili na „one stepenice“.
Pitate se na koje stepenice mislim, dopustite da ih vam predstavim.
Ako prekoračimo Dunav, shvatićemo da u okolini Novog Sada postoje nešto dinamičniji tereni, taman dovoljno da prokrčimo puteve u kardiovaskularnom sistemu.
Ukoliko izuzmemo Frušku goru setićemo se da postoji jedna stena koja odoleva vremenu vekovima unazad i na njoj kulturno istorijski spomenik sa svim svojim lepotama.
Petrovaradinska tvrđava – toliko lepote na jednoj steni, a kad se popnete na glavni plato možete da vidite Novi Sad na dlanu.
Ako pitate Novosađane, za nas to nije samo pogled, već praznik za oči.
U nedostatku fizičke aktivnosti pa i dokolice, pomislili ste kako bi bilo lepo da se prošetate do Petrovaradinske tvrđave po lepom letnjem danu.
Detaljno ste razradili plan i uvideli da ste izabrali idealan dan za šetnju po „đavi“, sve do momenta kad ste po najvećoj „žegi“ stigli baš kod crkve sv. Jurija i onda shvatili šta vas čeka.
Puno količinski unesene hrane pre šetnje, vreo dan, solidna mišićna atrofija, jednaka je zadihanom čoveku koji pokušava da dođe do daha kako bi vrlo slikovito opsovao ideju o idiličnoj šetnji i onoga ko je smisli.
O da, stepenice, te vijugave stepenice koje idu u beskraj do samog platoa tvrđave, sa 214 stepenika, dve kapije i dva zasvođena tunela.
Da se ne uvrede oni koji su u aktivnom treningu, super su za trening, veoma su izazovne te stepenice i stvarno su zabavne, posebno onaj deo kad ti se zavrti u glavi koliko su izazovne.
Apsolutno iskoristite svako odmaralište između svake etape, malo zakukate i nastavite da se penjete.
Prođete jednu etapu do prvog tunela, misleći da je kraj, ali ne, to nije sve, ima još da se pešači i penje.
Kad pomislite da je ovim vojnim utvrđenjem špartalo bezbroj vojnika, braneći napade raznih naroda, tada se setite da nije majka nesposobnjakovića rodila i nastavite snažno da koračate do vrha.
Čestitam, savladali ste sve te stepenike i na kraju tunela videli svetlost, ali u bukvalnom smislu, nakon čega vas je sačekala panorama i Novi Sad u svoj svojoj raskoši.
A onda ste stigli do sata i shvatili da pogled i ambijent vredi svakog gutljaja vode i svake stepenice za koju ste zapeli i zamalo pali.
U sebi mislite da ste preživeli i u to ime želite sebe da nagradite kafom ili nekim drugim pićem, jer silazak uopšte nije ni upola tako strašan.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
