Širenjem grada, Novi Sad je dobio i brojna nova šetališta a čini se da su parkovi, za razliku od nekadašnje štrafte kod „Carigrada”, dobili i novu publiku, te više ne služe samo za šetanje, već često ljudi tamo i piknikuju.
Nekada davno, pričaju stari Novosađani, sedenje na klupi u Futoškom parku se naplaćivalo jedan dinar, a sada se često mogu videti, osim keraroša, ljudi koji su doneli ćebe koje su prostrli po travi, korpu sa hranom i knjigu ili novine, kako bi na nekoliko sati, upili lep dan i potrošili vreme u zelenilu. Tako se nekadašnja štrafta premestila u Kamenički, Dunavski, Futoški, Limanski park, pa i novi park na Novom naselju. Reklo bi se da je omiljeni korzo, kako Novosađanima, tako i svima koji posete Novi Sad, od „Trčike” kroz Kralja Aleksandra, Zmaj Jovinom, do kraja Dunavske ulice, pa se obrne krug i nazad.
U centru se mogu najpre videti ljudi koji su se specijalno „sredili” za centar, te novosadske frajle često opisuju najlepšim. Taj krug po centru se može i proširiti za one koji vole da pruže dodatni korak, pa tako zavrteti krug Pašićevom, do Miletićeve, natrag kroz Njegoševu, zatim pored SNP-a, pa Bulevarom Mihajla Pupina pored „Bazara”, „Arene”, u produžetku i dalje je u ponudi okrepljenje bozom iz „Carigrada”, pa šetnja kroz Dunavski park, koji mnogi nazivaju bajkovitim zbog jezera u sredini. Iako labudova Ise i Bise više nema, tu je brojno zelenilo i velika stabla platana, lešnika, breze, divljeg kestena, javora, srebrne lipe, te brojnih četinara koji krase ovaj park koji je dobio ime po Dunavu, a i Dunavskoj ulici na koju se nastavlja. Malo njih stane da pročita šta piše na tablama, ali gotovo svi se slikaju pored spomenika Đure Jakšiću (sa čika Đurom kako ga deca zovu iz milošte).
Nekada se šetnja tu završi, ali često se nastavi prema Keju, gde se kilometri protežu uz Dunav i na levu i na desnu stranu. Oni ozbiljniji sa više vremena će proći celu dužinu Keja, sve do Štranda, pa Studentskih domova, a mnogobrojni će napraviti pauzu kod „Beze”. Kako je Štrand otvoren za šetače tokom cele godine, Novosađani, posebno vikendom, vole da se prošetaju kraj omiljene plaže, gde ćete na pesku svakako videti one pripremljene raznim zrnevljem koje su poneli divljim labudovima koji ovde zimuju. Kej nije rezervisan samo za šetače, iako ovde ima redovnih, takoreći svakodnevnih poznatih lica koji grabe korak po korak, već i biciklista, tenisera, onih na rolerima, skejterima, te onih koji džogiraju pet, deset, petnaest kilometara uz reku.
One kojima je i ova ruta kratka, možete videti kako prelaze Dugin most i upućuju se na petrovaradinsku stranu, dalje ka Gradiću i Tvrđavi, koja je takođe jedno od omiljenih novosadskih šetališta. Mnogi se sa Keja spuste i do Limanskog parka, koji zajedno sa Futoškim, od ove godine ima novi zalivni sistem, na kojima se radilo prethodnih meseci, te se očekuje još zelenija trava. Od Limanskog parka preko Mosta slobode za svega desetak minuta se možete naći u Kameničkom parku, gde ćete radnim danima videti tek po kojeg šetača, nekoliko keraroša ili one koje su došli na plažu podno parka da bacaju kamenčiće u vodu, a leti da se sunčaju. Zato vikendom, jer Novosađani se dovoze da se namenski prošetaju, parking za automobile je pun, a travnate površine ispunjene dečjom grajom.
Kamenički park pravi biser
Kamenički park je celina za sebe, jedna prava prirodna bajka u malom, ali se šetnja može produžiti dalje dolmom uz reku. Ipak, u parku sa starim statuama i najstarijim hrastom u Novom Sadu, šetači će pre napraviti nekoliko krugova po parku, nego izaći iz njega, jer odiše dobrom energijom. Ovde nećete videti namrgođena lica u žurbi, već će vam se svaki prolaznik kratko nasmešiti. Tek toliko da ne pretera, jer park zaista budi najlepša osećanja.
Futoški park je takođe jedan mali beg od grada, ali ta ruta za one koji opet vole dužu šetnju se proširila Futoškom ili Hadži Ruvimovom do Bulevara Evrope, koji je postao omiljena štrafta stanovnicima Detelinare i Novog naselja. I ovde, kao i na Keju, osim šetača, videćete mnoge u rekreaciji, decu na terenima, a starije na biciklima ili u trku. Sad se ova štrafta nastavlja do novog parka na Novom naselju u kom se može uočiti novitet, a to su klupe-ležaljke, spremne za one koji bi da se ispruže po suncu kako bi upili zrake ili se odmorili od duge šetnje. Još jedan bulevar, pored pomenutog i sad već „starog” Bulevara oslobođenja koji je takođe omiljen za šetnju, sada postaje i Bulevar patrijarha Pavla.
Pošto je ovaj bulevar nov, novi su stanovnici u njemu, primetno mladi roditelji sa decom, te ćete često videti kolica ili mališane koji tek uče da hodaju po pločniku.
Ako vam ne prijaju utabane staze i rute, uvek možete otići do Podbare ili Salajke i šetati se uličicama, u kojima se još uvek mogu videti stare fasade koje pričaju priče nekadašnjeg Novog Sada.
Ova lista ne bi bila potpuna kada ne bi spomenuli Šodroš i Ribarsko ostrvo, koje je tek oaza za sebe, tako blizu grada, a opet izmešteno dovoljno da se osetite kao da ste otišli negde dalje, u prirodu.
Ovaj tekst je posvećen svim Novosađanima koji kažu da nemaju gde da se prošetaju u Novom Sadu, a dovoljno je samo da izađu na ulicu i krenu, put će ih odvesti na mnoga magična mesta.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
