NOVI SAD – U Futoškoj ulici br. 68, skrivena u gustim krošnjama Futoškog parka, podignuta je 1897. godine Specijalna bolnica za reumatske bolesti poznatija kao Jodna banja.
Do otkrića ovog, kasnije, velelepoznog zdanja koje više liči na dvorac nego na bolnicu, došlo je sasvim slučajno.
Krajem 19. veka vršeno je bušenje arteškog bunara kako bi se grad snabdevao pijaćom vodom.
Niko nije mogao da pretpostavi da će na površinu izbiti mineralna, jodna, topla voda od 24,6°C. Daljim utvrđivanjem su došli do zaključka da je ova voda lekovita.
Prvi upravnik bio je novosadski lekar i balneolog dr Vilhelm Vilt, koji je inicirao da Jodna banja dobije zvaničan status lekovite banje i isposlovao je carsko odobrenje. On je bio i glavni inicijator zidanja današnje zgrade.
1908. godine na njegov predlog počinje gradnja prelepe zgrade koja je rađena u secesionističkom stilu.
Zgrada koja je tada, ali i danas ostala toliko upečatljiva po svojoj lepoti, upravo zbog toga je doprinosila popularnosti ovog mesta.
Već početkom 20. veka, banjska služba radila je punom parom i važila je za zgradu sa visokim nivoom profesionalnosti.
Postavljena su bila tri bazena sa hladnom i toplom vodom, tuševi i kade.
1931. godine banja se proširila i tada je podignut hotel „Park“ koji je služio kao bolesnički stacionar.
Baš na ovom mestu je 1957. godine odlučeno da se osnuje Centar za medinicinsku rehabilitaciju. Samim tim se može reći da Jodna banja postala preteča medicinske rehabilitacije na području Vojvodine.
Vreme je učinilo svoje i nemili događaji u državi su nažalost pospešili činjenici da bazen prestane sa radom. U vreme krize, 1994. godine, nije više bilo mogućnosti da se sprovode terapije i rehabilitacija.
Među brojnim predlozima u 2023. godini čiju realizaciju Novosađani trenutno mogu da podrže svojim glasom na plaftormi „TvojGrad“, za oko je zapao projekat arhitekte Branislava Milićevića za obnovu bazena i revitalizaciju Jodne banje.
Revitalizacijom bi se objektu vratile originalne funkcije i značenja, čime bi se ponovo uspostavila banjska kulture i formirala kompleksnija slika grada.
I dok Novosađani posećuju banje po susednim državama, mnogi od njih ni ne znaju da je upravo ovde, u njihovom gradu, svojevremeno postojala Jodna banja, koja je i periodu između dva svetska rata privlačila i više od 1.500 posetilaca dnevno.
S vremenom je i upotreba termo-mineralne vode prestala, a Jodna banja je tada, nažalost, izgubila namenu banjskog lečilišta.
Iako se upravo na njenom mestu danas nalazi Specijalna bolnica za reumatske bolesti, njeni kapaciteti u ovom objektu sve manje odgovaraju današnjim potrebama koja rastu, a bazeni banjskog kompleksa zahtevaju hitnu rekonstrukciju.
Danas, banje se ponovo „vraćaju u modu“. Ljudi su opet krenuli da ih posećuju i shvatili njihov uticaj na zdravlje svakog pojedinca.
Time se, kako se navodi u projektu, stvaraju uslovi za revitalizaciju Jodne banje i izradu novog master plana kompleksa kojim bi se mogli razmotriti pravci i razmere razvoja nove Jodne banje u Novom Sadu i same Specijalne bolnice, a koji bi, ako se pravilno postave, mogli gradu i građanima doneti mnogobrojne koristi.
Ovakav poduhvat, ukoliko bi do njega došlo, doneo bi dobrobit Novom Sadu najpre u broju turista koji bi ovakvo mesto zasigurno posećivali.
Finansijska vrednost ovakvog tipa centara danas je ogromna na globalnom nivou, pa zašto i Novi Sad ne bi imao opet jedan takav samo unapređeniji, moderniji i lepši?
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
