NOVI SAD – U Novom Sadu živi oko 400.000 ljudi, a prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, grad beleži stalni priliv stanovnika koje je sve starije. Ni migracije, po svemu sudeći, ne pomažu glavnom gradu Vojovodine u „podmlađivanju” stanovništva, pa je prosečna starost Novosađana prešla četvrtu deceniju. Ništa bolja situacija nije ni u ostalim gradovima u Srbiji.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u Novom Sadu je u 2018. godini živelo 358.572 stanovnika, što je više od 58.000 stanovnika u odnosu na popis iz 2002. godine. Stopa nataliteta je nepovoljna, što doprinosi niskom prirodnom priraštaju. Specifična stopa feritiliteta u odnosu na starost je najviša kod žena starosti 30-34 godine, što ukazuje da žene u Novom Sadu sve kasnije rađaju decu. Vodeći uzroci smrtnosti stanovništva su hronične nezarazne bolesti (kardiovaskularne bolesti, tumori, bolesti sistema za disanje i bolesti sistema za varenje koje čine 80,5 odsto ukupnog mortaliteta.
– Sa 35,4 odsto osoba starosti 50 i više godina i sa svega 16 odsto mlađih od 15 godina, stanovništvo Novog Sada spada u regresivan tip stanovništva koji karakteriše visok udeo starog stanovništva i malo učešće mladih. Migracioni saldo (razlika broja doseljenih i odseljenih) na teritoriji Novog Sada je pozitivan, što znači da se više ljudi doseli nego što odlazi iz grada – navedeno je u izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Prema rečima sociologa Bojana Panaotovića, čitav evropski kontitnent stari i demografski je u strahovitom opadanju, te da je u najbogatijim zemljama poput: Švedske, Norveške i Danske lošije nego kod nas.
– Težnja ka tome da će finasijsko poboljšanje rešiti problem je potpuno pogrešno. Naglašavam da se iz sociološkog ugla zalažem da svaka majka dobije naknadu, mladi bračni par što bolji status i povoljnije kredite i za to sam da majke s troje dece imaju benificirani radni staž ili da imaju skraćeno radno reme; apsolutno sve to treba podržati, pohvaliti i pozdraviti, ali istine radi, javnosti i stvarnosti, treba naglasiti da je najveći natalitet u Africi i Aziji. Postoje porodice sa 15-toro dece, a najslabiji natalitet je upravo u najbogatijim društvima. Pozdravljam i odluku države sa novim merama, ali moramo biti svesni da rešenje nije tu jer bi onda Norveška imala populacioni bum, ali ga nema – kaže Panaotović.
Kako je dalje rekao, Novi Sad ima sreću da mnogi žele da se dosele u njega zato što je privlačan jer postoji tržište rada i ima bogatu kulturnu ponudu, te zato što je grad po meri čoveka i to popravlja prosek.
– Međutim, ako imate na evropskom kontitentu takozvanu demografsku krivu u žestokom opadanju, teško je očekivati da će u Srbiji biti nešto drugačije. U Srbiji je ta kriva u opadanju, a Novi Sad manje loše stoji, zbog tog što se mladi ljudi doseljavaju. Često vidimo naslove u novinama da stižu dobre vesti iz Betanije. Postoje mesta u Srbiji po obodima gde nema tako dobrih vesti. Zato što je manje slobodnih radnih mesta, zato što se ljudi manje opredeljuju da ulaze u brak, a onda još manje da rađaju decu – kaže naš sagovornik.
Jedna od suštinskih tačaka je, kako je pojasnio, filozofija i idelogolija egoizma. Naime, onaj ko ulazi u brak taj mora se da se odrekne dobrog dela sopstvenih navika.
– Ulazak u brak znači deliti sa nekim i stambeni prostor i odreći se nekih navika. Dolazak dece na svet nekada zahteva ne samo deljenje već i mnogo više. Međutim, to nisu nimalo laki koraci. Kada na sve to imate jednu kontinuiranu filozofiju egiozma koja se razvija, onda imate veliki procenat ljudi u jednoj čitavoj generaciji koji se teško opredeljuje da uđe u bračni odnos. Ta filozofija egoizma se razvija u zapadnom sistemu uopšte i podrazumeva da je najvažnije biti: mlad, privlačan, lep, sit, odnosno zadovoljiti svoje potrebe. Ulaganje u potomstvo zahteva odricanje, ali onaj ko nije iskusio tako nešto, misli da je to patnja. Međutim, svaki roditelj zna da je to potpuno suprotno – zaključuje Panaotović.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji, u periodu januar-decembar 2021. godine, broj živorođenih je iznosio 62.062. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 61.693, beleži se rast od 369 odnosno za 0,6 odsto.
Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu od januara do decembra 2021. godine iznosio je 135.901 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 114.954, beleži se rast od 20.947 ili za 18,2 odsto.
Broj umrlih u Vojvodini u prošloj godini je je za 4.817 veći od broja umrlih u istom periodu 2020. godine ili za 16,2 odsto.
Migracioni saldo
U periodu od 2016. do 2020. godine, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, jedino je Beogradski region kontinuirano imao pozitivan migracioni saldo, koji je na godišnjem nivou iznosio prosečno oko 6.500 lica.
Region Vojvodine u poslednjih pet godina beleži negativnu vrednost migracionog salda samo u 2016. godini. Najveća pozitivna vrednost migracionog salda zabeležena je 2020. godine i iznosi 937. Region Šumadije i Zapadne Srbije u periodu od 2016. do 2020. godine konstantno je imao veći broj odseljenih u odnosu na doseljena lica. Region Južne i Istočne Srbije u periodu od 2016. do 2020. godine takođe je imao negativnu vrednost migracionog salda, koja prosečno godišnje iznosi oko 3 000.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
