Izgradnja centra će doprineti očuvanju životne sredine i održivom razvoju. Otpad će biti iskorišćen kao resurs za grejanje i čistije okruženje
Nauka i tehnologija danas su toliko napredovale da nas mogućnosti inovacija više ne mogu iznenaditi. Ipak, ako pomislimo da nećemo morati da se gušimo u neprijatnim mirisima otpada, da ćemo moći da ga iskoristimo kao resurs za grejanje ili čistije okruženje, u Srbiji to deluje kao naučna fantastika. Međutim, nije tako.
Upravo ovakav razvoj tehnologije prepoznao je Novi Sad. Sada se sprema da krene u transformaciju. Priprema izgradnju savremenog Regionalnog centra za upravljanje otpadom.
Umesto da stotine tona otpada dnevno gomila na deponijama, „srpska Atina“ mogla bi da ga koristi kao resurs, a građani bi dobili životnu sredinu kakvu i zaslužuju. Zbog toga je gradska uprava pokrenula niz inicijativa da se ovaj otpad adekvatno reciklira, što je u skladu sa dugoročnim ekološkim ciljevima grada. Jedna od takvih je i strategija koja u prvi plan stavlja projekat izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom, a zahvaljujući kojoj će Novi Sad aktivno učestvovati u očuvanju životne sredine i održivom razvoju.
Realizacijom ovog projekta hiljade tona raznoraznog otpada umesto na nesanitarnu gradsku deponiju ili divlje deponije i smetlišta u okolini grada bilo bio skladišten tako da ne ugrožava životnu sredinu, a dodatno bi bio iskorišćen i potencijal otpada za dobijanje energije, što se pozitivno može odraziti na niže račune za električnu ili toplotnu energiju.
Izgradnja počinje 2025.
– Pripreme za ovaj projekat počele su još 2018. godine u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a 2025. očekuje se početak radova koji bi trebalo da budu gotovi do 2031 – rekla je Vanja Petković, članica Gradskog veća za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Novog Sada na uvodnoj radionici „Tehnička pomoć za uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine novosadskog regiona“ održanoj u oktobru u novosadskom Naučno-tehnološkom.
Ona je tom prilikom naglasila da izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom predstavlja značajan korak ka unapređenju kvaliteta života građana i očuvanju životnog okruženja.
– U Novom Sadu se dnevno u proseku odloži oko 1.500 tona otpada, od čega je između 400 i 500 tona komunalni otpad, a ostalo je građevinski. U maju je otvoreno prvo od tri reciklažna dvorišta, u čiju izgradnju je grad investirao oko 190 miliona dinara, dok je Ministarstvo za zaštitu životne sredine u opremu uložilo oko 32 miliona. Još dva reciklažna dvorišta predviđena su u Futogu i Petrovaradinu – ocenila je ona.
Drugi po veličini regionalni centar
Mira Radenović, članica Gradskog veća za imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Novog Sada ranije je govoreći o ovom kapitalnom projektu objasnila zašto je značajan za širu zajednicu.
Sam projekat vredan je 100 miliona evra, a delom će biti finansiran iz sredstava pristupnih IPA fondova Evropske unije, a deo novca daće Republika Srbija.
– To je zapravo drugi po veličini projekat u Srbiji. Prvi je Vinča, kao projekat koji se nalazi u glavnom gradu. Novi Sad i region je drugi po veličini, zbog čega je i dobio pažnju nadležnih institucija – rekla je Radenović ranije na televiziji K1.
Rešenje za buduće generacije
Kako je navela postrojenje će odgovoriti na potrebe meštana Novog Sada, ali i Bačke Palanke, Temerina, Bačkog Petrovca, Beočina, Srbobrana, Žablja i Vrbasa.
– Zatvaranjem deponije i prelaskom na savremene tehnologije za preradu otpada, postići ćemo višestruku korist za Novosađane i stanovnike još sedam opština. Savremeni centar će, zahvaljujući naprednim metodama reciklaže i tretmana otpada, smanjiti ukupnu količinu otpada, koristeći ga kao resurs za proizvodnju energije, što dodatno doprinosi energetskoj efikasnosti i ekonomskom razvoju – izjavila je Petković.
Kako prenosi portal 021 buduća regionalna deponija trebalo bi da u narednih 40 godina zadovoljava potrebe osam opština kroz zajedničku sanitarnu deponiju, reciklažna dvorišta, transfer stanice i postrojenje za kompostiranje otpada.
Čuva životnu sredinu i proizvodi energiju
Gradski čelnici napominji da Regionalni centar neće imati negativan uticaj na životnu sredinu jer će koristiti tehnologiju zatvorenog tipa.
Neće biti nikakvog uticaja na životnu sredinu. Kompletan otpad se dovozi u centar za reciklažu, a to znači da se mehaničkim putem razdvaja, odnosno biološkim, sušenjem i razgradnjom uz pomoć bakterija otpad reciklira – objašnjava Radenović.
Dodaje da zapravo takav otpad ima visokokalorijsku vrednost te da je to vrsta alternativnog goriva koje je u vreme energetske krize posebno važno.
– Centar za reciklažu ima višestruku benefit. Odvaja se otpad koji se može kasnije reciklirati, a onaj koji je nekoristan pretvaramo u RDF koje je zapravo gorivo od otpada koji izgleda kao suva materija. S jedne strane dobijaćemo energiju iz otpada, a sa druge, otpad koji smo do sada bacali koristimo u potpunosti – navela je Radenović.
Sve počinje edukacijom građana
Deponija bi svojim radom osim osnovne ekološke funkcije na tržište mogla da plasira gorivo za cementare i mnogobrojni reciklabilni materijal poput metala, stakla, papira, plastike i komposta, što bi sa sobom donelo i ekonomsku dobit. Da bi to bilo moguće neophodan je razvijen i unapređen sistem za reciklažu, uz izgradnju potrebnih objekata i infrastrukture, ali i edukovati građane kako da ih koriste.
To se pre svega odnosi na primarnu separacija otpada na nivou domaćinstava u opštinama korisnicama deponije. Te stoga za građane moraju biti obezbeđene kante i kontejneri za suvi i mokri otpad, uz posebno prikupljanje otpadne staklene ambalaže u za to namenjenim reciklažnim zvonima.
Dodatno, sve opštine u obavezi su da izgrade reciklažna ostrva, a Grad Novi Sad tri ostrva. Dve transfer stanice su takođe predviđene i nalaziće se u Bačkoj Palanci i Vrbasu, a iz njih će se prikupljeni otpad iz okoline odvoziti na regionalnu deponiju u Novom Sadu.
Najavljeno 26 regionalnih centara u Srbiji
Podsetimo, Ministarstvo životne sredine donelo je početkom 2022. godine Program za upravljanje otpadom za period od 2022. do 2031. godine, koji predviđa zatvaranje i rekultivaciju postojećih smetlišta i izgradnju 26 regionalnih sanitarnih deponija.
Programom se planira osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom, a svaki regionalni centar trebalo bi da bude dovoljan da prihvati smeće koje napravi 250.000 stanovnika. To znači da će lokalne samouprave sarađivati tako da mreža regionalnih centara bude dovoljna za odgovori na potrebe celokupnog stanovništva Srbije.
Do 2030. godine planirano je otvaranje regionalnih centara u Novoj Varoši, Beogradu, Kruševcu, Kragujevcu, Valjevu, Požarevcu, Vranju, Novom Sadu, Inđiji, Somboru, Smederevu, Pančevu, Kraljevu, Nišu, Zrenjaninu i Vršcu.
