BEOGRAD – Do sada je u saobraćaj pušteno 27,8, a do kraja godine najavljuju još novih 46 kilometara
Gradnja auto-puta Moravski koridor, dugog 112,3 kilometra počela je krajem 2019. Izgradnja obuhvata tri deonice: Adrani-Preljina, Kruševac-Adrani i Pojate – Kruševac.
Osim što će povezati više od pola miliona žitelja centralne Srbije, ovaj auto-put biće veza Koridora 10 i 11, piše RTS.
Duž čitave trase, ako se izuzme 27,8 kilometara puštenih u saobraćaj, na Moravskom koridoru se radi – mostovi, petlje, nadvožnjaci, podvožnjaci, hidrotehničko uređenje Morave – od 1. marta trebalo bi da počnu radovi na gornjem sloju – kamenom i asfaltnom.
– Akcenat je na armiračkim i betonskim radovima, takođe, izvode se radovi na zaštiti trupa auto-puta od poplava, radovi na zaštiti stubova mostova od rečne erozije, a paralelno sa ovim radovima izvode se i radovi na izmeštanju i zaštiti linijske komunalne infrastrukture – kaže šef projketa „Moravski koridor“ Leonid Vuković.
Ove godine, kažu izvođači, cilj je da u saobraćaj puste novih 20 kilometara auto-puta na deonici Koševi-Trstenik, i 26 kilometara od Adrana prema Preljini – koji će povezati Kraljevo i Čačak.
– Kada u jednom trenutku u jednoj godini otvarate više od 100 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, ako treba da se urade elasto-odbojne ograde, ako treba da se urade žičane ograde, i kada to sve multiplikujete i pretvorite u broj kilometara tih ograda, dolazi se do jednog zaista impozantnog zadatka koji je pred nama – rekao je Aleksandar Antić iz Koridora Srbije.
Posao je složen, objašnjavaju nadležni, jer se za izgradnju gotovo polovine od ukupno 112 kilometara auto-puta, morao izmestiti i preusmeriti tok Zapadne Morave.
– Kada imate ovako kompleksan projekat, imate i dosta izazova. Srećni smo što smo razvili izuzetno dobar odnos sa zaposlenima. Sarađujemo veoma otvoreno i transparentno i kada naiđemo na izazov, razgovaramo i zajedno tražimo rešenja. Taj odnos nam mnogo znači – kaže Šon Makormak iz firme „Behtel-Enka“.
Učešće na ovakvom projektu, pogotovu na radnom mestu na kome jesam, je izuzetno velika privilegija, velika čast i veliko iskustvo i sigurno znanje koje ću poneti odavde i koje će mi služiti u svim budućim projektima na kojima ću učestvovati“, navodi šef projekta Leonid Vuković.
I dok većinu problema rešavaju, posao najviše trpi zbog nedostatka radne snage.
– To jeste klasičan problem sa kojim se ne suočava samo Srbija nego čitav region i čitava Evropa. Ni Srbija se ne bi u ovoj meri suočavala sa ovim problemom da ne gradimo ovoliko puno – kaže Antić.
I resorni ministar ističe da je potrebno više radne snage, kao i radnih mesta.
– Mi smo privreda koja raste i kako privreda raste nama je potrebno više radnih mesta. Sa više radnih mesta potrebno nam je više radne snage i to je karakteristika razvijenih privreda. Nema privrede u zapadnoj Evropi koja je razvijena i ne počiva na stranoj radnoj snazi. Tako da ćemo u budućnosti imati više potrebe za stranom radnom snagom, zbog toga smo 2023. liberalizovali radno zakonodavstvo u smislu lakšeg dolaska stranih radnika – rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
