Evropska komisija je predložila novi set sankcija koji uključuje potpunu zabranu uvoza nafte i naftih proizvoda iz Ruske Federacije, a predlaže se potpuni prekid uvoza nafte u narednih šest meseci i derivata nafte do kraja godine. Pojedine evropske zemlje, poput Češke već su izrazile zabrinutost zbog ove odluke, a Mađarska, Bugarska i Slovačka se nadaju da će biti izuzete od primene embarga.
Visokokvalitetna nafta Brent je juče odmah nakon najave novog paketa sankcija porasla za više od 3,7 odsto na 108,5 dolara po barelu. Svetski analitičari smatraju da je moguć prekid naftne veze sa Evrope sa Rusijom, ali ukazuju da bi on mogao skupo da košta – naročito potrošače. Stručnjaci za energetiku su, kako piše “Njujork tajms”, izjavili da to može dovesti do nestašice i viših cena benzina, dizela, goriva za avione i drugih proizvoda, čime bi mogli biti kažnjeni kupci koji se već bore sa inflacijom, a navode da bi na kraju, to moglo uticati i na ekonomski oporavak od pandemije.
“Situacija je komplikovana. Imate razdvajanje dva veoma isprepletana dela globalnog energetskog sistema. Biće poremećaja i troškova povezanih s tim, ali kreatori politike su sve više ubeđeni da je neophodno i bolje da se to uradi relativno brzo, da bi se smanjili prihodi za finansiranje Rusije, ali i da se smanji izloženost Evrope ruskom uticaju”, rekao je analitičar Ričard Brounz iz kompanije “Energy Aspects”.
Poslanik u ruskom parlamentu Vladimir Džabarov je na najavu embarga EU izjavio da će Evropa nastaviti da kupuje rusku naftu preko trećih zemalja.
“Evropski lideri su malo poludeli. Kažu da neće kupovati naftu od nas. Pa, nemojte je kupovati, mi vas ne teramo na to. Ali, kupovaćete je i dalje, samo preko trećih zemalja“, rekao je Džabarov za RIA novosti.
Kovačević: Moguć dalji rast cena na svetskom tržištu
Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević smatra da bi najnovija najava sankcija EU prema Rusiji mogla da prouzrokuje dalji rast cena nafte na svetskom trzištu. On u izjavi za Euronews Srbija podseća da ona stiže uoči sastanka OPEK-a na kojem zemlje proizvođači nafte odlučuju o obimu proizvodnje i uticaju na cene.
“Treba imati u vidu da je Ruska Federacija pridruženi član OPEK+ organizacije i da rat u Ukrajini utiče na mnoge zemlje proizvođače nafte koje su istovremeno uvoznice hrane iz Rusije ili Ukrajine. SAD su najveći proizvođač nafte na svetu u ovom periodu. Postoji mogućnost da se poveća proizvodnja nafte u okviru OPEK-a. Međutim, o tome do sada nije bilo saglasnosti. Smatra se da politička odluka velikih potrošača da ne kupuju naftu od jednog proizvođača nije toliko bitna promena ukupnog bilansa proizvodnje i potrošnje nafte na svetskom tržištu koja zahteva vanredno povećanje proizvodnje”, objašnjava Kovačević.
On napominje da ima velikih potrošača, kao što je Indija, koji sada povećavaju kupovinu nafte iz Rusije. Drugim rečima, kako navodi, geografska preraspodela prodaje nafte ne znači nužno njen nedostatak na tržištu.
“Na trenutke dolazi i do smanjenja tražnje usled smanjene industrijske aktivnosti u Evropi ili širenja koronavirusa u Kini. Jasno je da se tradicionalni procesi nabavke, isporuke i prerade nafte sada menjaju i da te promene prouzrokuju uvećanje troškova kako nabavke tako i rafinerijske prerade. Da bi se rast cena ublažio, potrebna je nova energetska politika i investicije za šta je opet potrebno imati pouzdanost tražnje u dužem periodu. Na duži rok, politika klimatskih promena vrši uticaj na očekivanja u vezi tražnje za naftom, a investittori nemaju dovoljno sigurnosti da će tražnja biti dovoljna da opravda investicije u dodatnu proizvodnju”, kaže Kovačević.
On navodi da su investicije relativno skromne već nekoliko godina i da se jasno vidi da je potrebna neka vrsta usaglašavanja politike u vezi klimatskih promena i politike sigurnosti snabdevanja energijom sa ciljem da se preduprede znatno složenije krizne situacije od ove sada.
Nisu sve zemlje spremne na embargo
Florijan Taler, izvršni direktor OilKs, kompanije za istraživanje energetike procenjuje da prodaja ruske nafte Evropi vredi 310 miliona dolara dnevno. S obzirom da Rusija nastavlja da vodi rat u Ukrajini, Evropa želi da uskrati predsedniku Vladimiru Putinu sredstva od prodaje nafte, koja je obično njegov najveći izvoznik i kamen temeljac ruske ekonomije.
Kako piše “Njujork tajms”, za EU će odsecanje od ruske nafte biti herkulovski zadatak koji može koji nosi rizik da poseje podele među zemljama članicama. List podseća da oko 25 odsto evropske sirove nafte dolazi iz Rusije, ali da postoje velike razlike u stepenu zavisnosti među zemljama, uz opšte pravilo da su zemlje koje su geografski bliže Rusiji više “usisane” u njenu energetsku mrežu.
To potvrđuju i izjave koje stižu iz Mađarske, Slovačke i Bugarske. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je izjavio da Mađarska ne može da podrži predloženi embargo Evropske unije na uvoz sirove nafte iz Rusije jer bi to razorilo njenu energetsku bezbednost.
“Briselski paket sankcija predviđa zabranu isporuka nafte iz Rusije u Evropu u prilično kratkom roku, u slučaju Mađarske do kraja sledeće godine“, rekao je Sijarto u video poruci objavljenoj na Fejsbuku, prenosi Rojters.
On je naglasio da Budimpešta ne može da podrži predložene mere EU u sadašnjem obliku i da bi Mađarska na ove mere mogla da pristane samo ukoliko bi uvoz sirove nafte iz Rusije preko naftovoda bio izuzet iz sankcija.
Slovački ministar ekonomije Ričard Sulik je rekao danas da ta zemlja želi trogodišnji prelazni period kako bi postepeno sprovela predloženi naftni embargo EU na kupovinu ruske nafte. Kako prenosi Rojters, on je istakao da Slovačka, koja se u velikoj meri oslanja na ruske isporuke sirove nafte, podržava sankcije EU, ali da i dalje traži izuzeće koje bi joj dalo vremena da obezbedi snabdevanje naftom od alternativnih dobavljača.
Oglasio je i zamenik bugarskog premijera Asen Vasilev, koji je rekao da će i Bugarska tražiti izuzeće ukoliko se Evropska unija dogovori o izuzimanju nekih zemalja članica od bilo kakvog embarga na rusku naftu.
“Bugarska, tehnološki, može bez ruske nafte, ali to bi značajno podiglo cene goriva. Dakle, ako Evropska komisija razmatra izuzeća, mi bismo želeli da iskoristimo takvu mogućnost”, rekao je Vasilev, javlja Rojters.
Češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela je izjavio da zabrana uvoza ruske nafte ne uključuje mehanizme o pravednoj podeli tereta koji će podneti zemlje članice EU, što znači kako da se pravedno podeli taj teret. On je istakao da ne postoji ni predlog o zajedničkoj kupovini i zajedničkoj distribuciji nafte i dodao da Češka još proučava predlog, napominjući da po njegovim mišljenju to predstavlja problem.
Koje su alternative?
Kao jednu od mogućnosti za rešenje problema za Mađarsku i Slovačku analitičari navode da bi ove dve zemlje potencijalno mogle da dobijaju više nafte iz tankera u Jadranskom moru, preko naftovoda koji prolazi kroz Hrvatsku, dok bi Češka Republika mogla da se napaja sa terminala u Trstu, u Italiji. Žolt Hernadi, šef MOL-a, velike mađarske naftne kompanije, nedavno je rekao da bi bilo potrebno do četiri godine i 700 miliona dolara za oporavak rafinerija njegove kompanije u slučaju embarga na rusku naftu.
Viktor Katona, stručnjak za naftu u kompaniji Kpler, je za “Njujork tajms” izjavio da se od potencijalno dostupnih zamena za rusku naftu samo saudijska proizvodnja dobro uklapa. Do sada su Saudijci, koji će voditi sastanak OPEK+ u četvrtak, pokazali “sklonost” da povećaju svoju proizvodnju. Katona je rekao da bi iranska nafta takođe mogla da bude alternativa, ali da sankcije koje su uvele Sjedinjene Države i dalje ograničavaju prodaju goriva iz te zemlje. Takođe,nafta iz Venecuele, koja je takođe zahvaćena sankcijama, često se pominje kao moguća zamena za rusku naftu.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
