Novak u Njujorku o Đereu, mentalnom zdravlju, Srbiji i Dejvis kup reprezentaciji

Nije Novak dozvolio protivniku nijednom da ozbiljnije zapreti, a utiske nakom meča izneo je na konferenciji za medije

Najbolji srpski teniser, Novak Đoković plasirao se u treće kolo US Open-a, pobedom nad Bernabom Zapata Miraljesom, sa 3:0 u setovima.

Nije Novak dozvolio protivniku nijednom da ozbiljnije zapreti, a utiske nakom meča izneo je na konferenciji za medije, gde je bio vidno zadovoljan. Iprak, pre svega je usledilo jedno iznenađujuće pitanje.

– Mora li da bude ovako hladno? – upitao je Novak organizatora kad je došao.

Istakao je Novak da je vlažnost vazduha bilo prilično velika.

– Ne najbolji start kao prošlu noć, ali je bilo prilično vlažno, posle prvog kola je bilo vrlo malo vazduha, nije moglo da se diše. Sad smo imali relije, stalno smo uzimali peškire. Jedan brejk je bio dovoljan u prvom setu, ali nakon toga sam igrao baš dobro. Zaista sam zadovoljan, uvek može bolje, ali nadam se da ću nastaviti da gradim – počeo je Novak.

Govorio je Đoković i o narednom protivniku, Laslu Đereu.

– Mislim da igra najbolji tenis sada na betonu, u sjajnoj je formi. Sjajno je za Srbiju da imaju tenisere u trećoj rundi US. On je jedan od najvrednijih momenata, zajedno radimo u teretani, tu smo u svlačionici. Stvarno je veliki radnik, brine o svom telu, a rezultati svakako dolazi igračima kao što je on, radnici i ratnici. Šljaka je svakako njegova omiljena podloga, ali napreduje i na betonu. Fizički je veoma spreman, moraću da se spremim za napor.

– On je imao dosta nedaća sa porodicom i svime. Sjajan momak, bavi se samo svojim stvarima. Veoma je posvećen igrom. Volim ga kao čoveka i igrača. Znamo se dobro jer dolazimo iz iste zemlje, igramo u Dejvis kupu. Imamo velike nade da možemo nešto da uradimo sa reprezentacijom. Želim mu sve najbolje, osim u narednom meču, očigledno! (Smeh).

Uporedio je Đoković uslove u košarci i tenisu…

– Različito je u košarci. Uvek možete da dođete do klupe i da pričati sa trenerom. Mi moramo da povisimo ton, da komuniciramo znakovima, mimikom. Voleo bih da vidim koučing, komunikaciju preko slušalica, dobro je za igrače, dobro je za publiku. Shvatam da oni koji su protiv toga kažu da je ovo individualni sport. Svakako si sam tamo. Trener može da priča, ali tamo si sam, nema zamene. Nije baš za poređenje sa košarkom. Ipak, srećan sam što možemo da komuniciramo sa trenerom i timom, podržavam to.

Pričao je Đoković i o Igi Švjontek i Koko Gof.

– Iga dominira ženskim tenisom, Grend slem šampiona više puta, volim što je tako posvećena. Previše je možda skromna da kaže, ali ima neverovatan ratnički duh. Svaki gem se bori, to govori koliko je profesionalna, koliko sve shvata ozbiljno. A, Koko raste, još uvek je mlada, Bret Gilbert je tu na njenoj strani, počinje da sklapa kockice. Igrala je super tenis u Sinsinatiju, ima podršku ovde, a fizički je prilično fit i dobro udara lopticu. Rano je došla do top klase, ali još uvek treba vremena da sve to posložite i shvatite da ste kompletan igrač. Ona je blizu toga. Ima verovatno veliki apetit i trebalo bi tako, jer igra dobro.

Kada je reč o promenama u tenisu u poslednjih 20 godina, Novak ima sledeće mišljenje…

– Moje mišljenje se brzo adaptira, shvatam ključ šta je potrebno, tenis je poštovan više nego ikada. Svašta nešto se dešava, mnogo informacija dolazi kroz socijalne mreže, internet, svaku alaktu, zato morate da procesuirate. Kada sam počeo karijeru, bilo je sve dosta drugačije. To je nešto što ne možete da zaustaviti. Što se više opirete, sve je brže. Morate da nađete formulu kako da shvatite u kojem smeru čovečanstvo ide. Danas je sve to bolje nego ikada, neko samo slika jednu sliku i milioni to istog momenta vide. Ali, mora da se nađe balans, posebno kod sportista. Fudbal, tenis, košarka, to se prati širom sveta, sve se prati, komentariše, sudi od strane milion ljudi. Ako sportista ne pazi o mentalnom zdravlju, moglo bi da vas povredi. Mentalno zdravlje je bitno koliko i fizičko, vidim da se priča o tome, moramo da pomagnemo jedni drugima i da iskoristimo ovu revoluciju samo u pravom smeru.

– Ne može da se predvidi i da se garantuje kakav će ishod biti. Drugačiji je osećaj kada igram protiv nekog iz Srbije. Laci je smiren i tih, izuzetno posvećen ovom sportu, vredan, jako puno radi. Rezultati koji dolaze su nešto što se očekuje na profesionalizam. Dobra je da smo u formi pred Dejvis kup, igraćemo zajedno i na raspolaganju smo selektoru. Raduje me što je u formi kao reprezentativca, ali kao individualac, poseban je osećaj kada igraš protiv zemljaka. U mojoj glavi ne menja ništa, dobro se poznajemo, analiziraću pa ću gledati kako dalje.

Raspored je sve više zgusnut, a to sve manje prija Novaku.

– Nisu rutine problem, uživam u njima. U svakodnevnom obavljanju pripremnih zadataka i protokola u oporavku, to mi godi, i dalje sam tu gde jesam zbog toga. Ono što mi manje prija je vreme koje provodim van kuće. Pogotovo sa tom promenom u Mastersu, sada će uskoro svi turniri iz te kategorije biti po dve nedelje. To je previše. Malo turnirima igram više od GS, sve ostalo je priprema. Ako odigrate do kraja, to je dve nedelje, dosta se oduzima od privatnog života, što su mi starija deca, to mi sve više pada. To odsustvo.

Datakao se Nole i srpske zajednice u Čikagu…

– Videćemo sutra, pa ćemo da razgovarati. Zvali su me, obišli su hram i srpsku zajednicu, bili su na okupljanjima. Vidim da su se i obraćali ljudima. Drago mi je jer je srpska zajednica u Čikagu ogromna. Hvala tim ljudima koji su došli u Sinsinati. Jedni od tih ljudi su bili da se potpišem na kamion sa mojim likom. Nikad tako nešto nisam doživeo. Potrebno je 99 odsto turnira igram van svoje zemlje. Ove godine kada sam igrao u Republici Srpskoj ili u Srbiji, to je nešto što je nezaboravno i retko, uživa čovek.

Za kraj, Novak je govorio o ljubavi prema sportu u Srbiji, i istakao da Srbi nikada neće prestati da vole sport.

– Kao da je život i smrt. Nikada se neće to desiti, to nam je mentalitet i nismo jedini u svetu. Mislim da postoji još strastvenije u Južnoj Americi, tamo je stvarno na život i smrt, tamo ne smete da se pojavite ako izgubite. U tenisu nemamo u toj meri. Mnogi se poistovećuju sa sportistima, to je mač sa dve oštrice. Imate novac, pažnju, to otvara mnoga vrata. Žao mi je što je sport postao biznis, to je kod nas izraženo, a to je kladionice. One su na svakom ćošku, kao nekada kao pekare. Postale su deo života, mnogo ljudi se kladi na sport, stavlja sebe i finansijsku situaciju u rizik kladiće se na teniski ili košarkašku utakmicu. Mislim da su kladionice doprinele, taj tempo života da se kladi, doprinele da ima više tenzije. – Kada sam kretao da igram tenis, to nije bilo u tolikoj meri. To je uobičajena odluka, a onda sportisti dobijaju pretnje, kritike, užasno velike pritiske trpe. Kada nemaju para, kada su u nezavidnoj situaciji. To je šira tema. Žao mi je što je sport postao u tom smislu biznis. Mi kao sportisti zarađujemo puno, ne bi smeli ništa da pričamo. Ako se otvori ova tema: Šta ti imaš nešto da pričaš, ti si multimilioner. Verovatno ću dobiti kritiku, kao bogataš što pričam o tome. Mislim da će se mnogi sportisti složiti sa mnom.

– Kladionice su na svakoj televiziji, dominantne su, najbrži način da se zaradi novac. Ili se ne vidi problem ili se zataškava problem. Mislim da su ljudi svesni ali ignoriše. Država ne radi na tome da reguliše, da bude prihvatljivije za društvo i za omladinu. Ljudi nisu svesni, ti kao poznata ličnost si konstantno na radaru, imaš članove porodice, morate da razmišljate o tome. Sportisti su počeli više da se oglašavaju o sigurnosti, ali ne gledam ja toliko jer ne osećam da me toliko dotiče. Treba da se priča o tome, da nije tabu tema, uvek će biti onih koji kažu šta se ti žališ. Moramo da se zapitamo u kakvoj okolini će naša deca da rastu – podvukao je Đoković.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.