NOVI SAD – Slučajevi zlostavljanja životinja sve su češća tema na društvenim mrežama, gde se s vremena na vreme pojavljuju uznemirujući snimci nasilja nad životinjama, a ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da su glavni akteri tih snimaka, odnosno nasilnici – deca ili tinejdžeri.
Jedan takav slučaj iz Novog Sada nedavno je opisan na društvenoj mreži Redit.
Kako tvrdi autorka objave, a prenosi Blic, uznemiravanje uličnih životinja događa se već neko vreme u novosadskom naselju, ali na prijave protiv maloletnika niko ne reaguje, čak ni njihovi roditelji.
Deca od 11-12 godina već duže vreme zlostavljaju ulične životinje na jednoj lokaciji na Detelinari, a najzanimljivija „igra“ im je da dovode pse i huškaju ih da hvataju i dave ulične mačke o kojima nekoliko nas brine. Slučaj je već prijavljen nekoliko puta i školi i policiji, ali naravno niko ne reaguje i roditelji se ne uključuju, već čak oni podnose prijave protiv ljudi koji odvajaju decu od takvih radnji kada ih uhvate na delu, opisala je autorka objave.
Kako se radi o deci mlađoj od 14 godina, interesovalo ju je da li postoji pravni način da njihove porodice snose ikakve finansijske posledice. I dok neki smatraju da bi jedna fotografija ili video snimak incidenta opisanog u objavi rešili problem, drugi insistiraju da se ceo slučaj prijavi nadležnim institucijama, kao i udruženjima za zaštitu životinja.
Sa policijom samo uporno i odmah se treba žaliti da neće da postupaju u skladu sa zakonom, pa da vidiš kako će izaći i rešiti problem“, „Kontaktirajte Centar za socijalni rad. Nikad mi neće biti jasno da roditelji ne shvataju da zlostavljanje životinja ukazuje na veliki problem koji imaju njihova deca. Drugo, slikajte, nek bude i neko pored vas, pa kad takvi roditelji podnesu prijave protiv vas sve će izaći na videlo. Onda ćete uključiti i medije. Od mene imate svu podršku, pisali su korisnici, prenosi Blic.
Neko Novosađanki savetuje i da situaciju prijavi na nacionalnoj platformi za prevenciju nasilja koje uključuje decu „Čuvam te“, dok su drugi, povodom tvrdnje autorke, ali i mnogih drugih slučajeva zlostavljanja životinja od strane dece, diskutovali o uzroku te vrste nasilja.
Upozorenje stručnjaka
Psiholog Radmila Vulić ranije je upozorila za RTS, da ukoliko se u najranijem uzrastu pojavi poriv za zlostavljanje životinja, to može da bude indikator buduće psihopatologije.
Vrlo ozbiljno treba povesti računa o tome, postoje istraživanja i dokazi o tome da su serijske ubice imali istoriju zlostavljanja životinja, rekla je psiholog Radmila Vulić Bojović.
Psiholog i psihoterapeut Vladimir Borovnica istakao je ranije da jeste utisak da su nam deca sve agresivnija, ali da nemamo validna istraživanja koja bi govorila o učestalosti nasilja među decom i mladima.
Tako da ne znamo sa sigurnošću da li je češće. Ono što znamo sa sigurnošću je da se sve češće o tome govori i to je sve češće tema u medijima. Mislim da je to dobro i da je to značajno, jer skreće pažnju na problem, a pored toga nasilje se i održava baš time što se o nasilju ćuti, poručio je Borovnica.
Utisak je i da deca imaju sve surovije načine zlostavljanja, pa i povređivanja vršnjaka ili nemoćnih životinja, a Borovnica kaže da ono što smo čitali u vestima zaista zvuči potresno.
Pitanje je zašto? Ono što svakako znamo jeste da velika većina onih koji su zlostavljači su tokom formativnog perioda, znači u detinjstvu, sami bili žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja ili pak indirektne žrtve tako što su svedočili nekakvom nasilju u porodici, naglašava Borovnica.
Šta se dešava u nečijoj psihi ako uživa u nanošenju bola
Govoreći o zlostavljanju životinja, Borovnica ističe da je to fenomen koji je oduvek postojao i da nažalost nije iznenađenje, a da nemamo podatke o učestalosti.
Kada mala deca, recimo do šeste ili sedme godine, vrše nasilje nad životinjama to može da bude odraz i njihovog nerazumevanja u punoj meri, nekakve radoznalosti kako to utiče na životinje. Problem je kada imamo decu koja su iznad šest ili sedam godina, kada znaju i te kako posledice toga, i tada nam je to već veliki alarm da se nešto dešava i da treba da obratimo pažnju na tu decu, navodi Borovnica.
Kada nasilje nad životinjama vrše oni koji imaju više od 12 godina, tada je to već alarm na kvadrat i tada je već jako visok rizik da će te osobe biti nasilne i u mnogim drugim kontekstima kasnije tokom života, ističe Borovnica.
Ukazuje i da treba da bude alarm ako vidimo da je dete nasilno, kao i da sistem treba da reaguje, ali da je važno najpre promisliti o tome da li ta deca doživljavaju neku vrstu nasilja.
Kada čujete da nekog nešto zaboli, postoji empatija kao automatska reakcija. Ne moramo da promišljamo, nego osetimo i mi neku vrstu bola. E šta se dešava u nečijoj psihi ako to ili ne oseti ili pak ako uživa u nanošenju bola? Ono što znamo je da je visok rizik da je taj neko žrtva nasilja, poručuje Borovnica.
Porodica mora da reaguje
Ističe da moraju da reaguju i porodica i škola i da se pomogne na jednom širem planu roditeljima da se unapredi veština roditeljstva.
Da im budu dostupna nekakva savetovališta npr. u okviru zdravstvenog sistema na nivou primarne zdravstvene zaštite ili u okviru centara za socijalni rad ili da takve neke usluge se mogu dobiti u okviru škole, što već postoji, ali nekako podržati takav sistem, zaključuje Borovnica.
