Nova tehnologija biorazgradive ambalaže manje je kancerogena uz pomoć paladijuma

Zagađenje je globalni problem. Svake godine se širom sveta odbaci oko 300 miliona tona plastike (podaci UNEP-a), od kojih se manje od 5% reciklira. Jedno od rešenja za ovaj problem je biorazgradiva ambalaža. Nova tehnologija za sintezu glikolne kiseline, koja se često koristi u proizvodnji biorazgradive ambalaže, koristi leguru paladijuma. Ovo eliminiše toksični formaldehid iz sirovine, čineći proizvodnju bezbednijom i ekološki prihvatljivijom.

Izveštaj na ovu temu predstavljen je na Evropskom simpozijumu nauke o površini materijala, održanom u Atini 17-19. aprila u organizaciji EMAST-a.

Trenutno je glavna sirovina za proizvodnju biorazgradive ambalaže glikolna kiselina, koja se takođe široko koristi u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Dobija se iz formaldehida, opasnog kancerogena. Glikolna kiselina se koristi u širokom spektru industrija – hrana, petrohemija, tekstil. Međutim, uglavnom se koristi u proizvodnji kozmetike i biorazgadivih materijala.

Upotreba formaldehida je faktor rizika kako za bezbednost na radu, tako i za životnu sredinu, pa je njegova upotreba strogo regulisana zakonodavstvom EU. Emisije formaldehida su toksične, negativno utiču na životnu sredinu i doprinose klimatskim promenama i zagađenju vazduha. U poslednjih nekoliko godina, tehnologija bez formaldehida je proširena širom različitih industrija kako bi pomogla proizvođačima da ispune sve strože ekološke regulatorne zahteve.

Novi pristup sintezi glikolne kiseline zasniva se na reakciji oksidacije etilenglikola u tečnoj fazi, za koju je pronađen novi, efikasniji katalizator. Ovaj katalizator može se proizvesti na osnovu nanočestica legure paladijuma fiksiranih na nosaču od ugljenika, što ubrzava oksidacionu reakciju etilenglikola umesto formaldehida i pruža visok prinos glikolne kiseline.

Tokom studije, korišćena je metoda imobilizacije rastvora za pripremu serije katalizatora koji sadrže nanočestice paladijuma i zlata deponovane na nepromenjenim i modifikovanim grafitnim i aktivnim ugljenicama. Pripremljeni katalizatori proučavani su korišćenjem modernih metoda poput XRD-a (rentgenska difrakcija), adsorpcije-desorpcije azota na niskoj temperaturi, HRTEM-a (visokorezolutna transmisiona elektronska mikroskopija) i rendgenske fotoelektronske spektroskopije (XPS), i testirani u reaktoru za ciljnu reakciju oksidacije etilenglikola u tečnoj fazi. Kao rezultat, mogla su se odrediti optimalna veličina, morfologija i struktura nanočestica paladijuma i zlata, kao i njihova distribucija na površini nosača od ugljenika.

Razvoj biodegradabilne ambalaže radi zamene tradicionalne polimerske ambalaže ključan je trend u savremenoj ekologiji. Povećana proizvodnja takve ambalaže zahteva nove, bezbednije metode proizvodnje koje ispunjavaju principe brige o životnoj sredini.

Pročitajte još:

Tema reciklaže otvorila program obeležavanja dana planete Zemlje u Novom Sadu

NOVI SAD – Članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine Mira Radenović Bojić uzela je učešće u obeležavanju 22. aprila, Međunarodnog dana planete Zemlje. Ovogodišnja tema obeležavanja je „Planeta protiv plastike”, a Grad Novi Sad je ovim povodom organizovao niz manifestacija na centralnim gradskim lokacijima, kako bi se skrenula pažnja javnosti na štetu koju zagađivanje plastikom čini po zdravlje ljudi i planete i ujedno pokrio širi dijapazon ekoloških problema i tema od reciklaže, preko energetske efikasnosti do ekološki održivih vidova transporta. – Od naročitog značaja za pravilno upravljanje otpadom je informisanost stanovništva o značaju reciklaže i postupku razdvajanja reciklabilnog otpada. […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.