Poznato je da je dobar i kvalitetan san važan za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja, a nove studije otkrivaju da besane noći mogu da povećaju – sebičnost.
Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu PLOS Biology, ako patite od nedostatka sna, to može da utiče na vašu odluku da li želite da nekome pomognete.
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkli, sproveli su tri studije u Sjedinjenim Državama koje su proučavale ovaj efekat “sebičnosti”, analizirajući promene u nervnoj aktivnosti i ponašanju, i otkrili su da je veća sebičnost primetna čak i nakon malog gubitka sna.
Istraživač Eti Ben Sajmon i Metju Voker, profesor neuronauke i psihologije na Berkliju i direktor univerzitetskog Centra za nauku o ljudskom snu, bili su glavni autori studije.
– Čak i samo sat sna manje – bilo je više nego dovoljno da utiče na izbor da se pomogne drugome. Kada ljudi izgube jedan sat sna, postoji jasan udar na našu urođenu ljudsku dobrotu i našu motivaciju da pomognemo drugim ljudima u nevolji – rekao je Ben Sajmon.
Analizirajući bazu podataka od tri miliona donacija u dobrotvorne svrhe između 2001. i 2016. godine, Ben Simon, Voker i njihove kolege su primetili pad donacija od 10 odsto nakon letnjeg računanja vremena. Ovaj pad nije primećen u državama koje ne prate trend menjanja vremena.
U drugoj studiji, istraživači su koristili funkcionalnu magnetnu rezonancu da pregledaju moždanu aktivnost 24 osobe nakon osam sati sna i noći bez sna.
Prosocijalna neuronska mreža – područja mozga povezana sa teorijama uma – bila je manje aktivna nakon nedostatka sna, pokazalo je istraživanje.
– Dosledno se pokazalo da san utiče na naše raspoloženje i naše kognitivno funkcionisanje, a samim tim, verovatno utiče i na to kako se odnosimo prema drugima – rekla je dr Ivana Rozencvajg, konsultant neuropsihijatar iz Velike Britanije koja radi u bolnici Gaj i Sent Tomas.
U trećoj studiji, koja je pratila san više od 100 ljudi tokom tri do četiri noći, istraživači su neočekivano otkrili da je kvalitet sna važniji od količine sna kada je u pitanju “faktor sebičnosti”. Tim je procenio nivoe sebičnosti na osnovu odgovora na upitnike koje su popunili učesnici studije.
Studija postavila stimulativna pitanja
Količina i kvalitet sna obično utiču na emocionalno i socijalno ponašanje, tako da je tim i očekivao da će naći efekat od oba, rekao je Ben Sajmon za Si-En-En (CNN).
Rozencvajgova, koja rukovodi Centrom za spavanje i funkcionisanje mozga na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekla je da istraživanje “ukazuje na važnost kvaliteta i kvantiteta sna za ukupno uravnoteženo društveno i kognitivno funkcionisanje, uključujući altruizam”.
Ona je dodala da, iako metodološka ograničenja znače da se mehanizmi – ako ih ima – koji podupiru ove nalaze ne mogu biti ocenjeni, studija je originalna i kreativna “što postavlja neka stimulativna pitanja”.
Više od polovine ljudi u razvijenim zemljama kaže da ne spavaju dovoljno tokom radne nedelje, što Voker naziva “globalnom epidemijom gubitka sna”.
Opsežna istraživanja su već pokazala veze nesanice i manjka sna sa poremećajima mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija, kao i sa fizičkim bolestima kao što su dijabetes i gojaznost.
Sada, kako dokazi sve više postaju dostupni o negativnom uticaju takvog stanja na društveno ponašanje, to bi moglo imati posledice po današnje društvo, dodao je Voker.
Ben Sajmon i Voker se nadaju da će njihovo istraživanje uticati na ljude da se potrude da sebi obezbede dovoljno sna.
– Gubitak sna radikalno menja način na koji mi funkcionišemo kao društvena, emotivna bića, što je zapravo suština ljudske interakcije i što se odnosi na ispunjen i smislen život – zaključio je Voker.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
