NOVI SAD – Naučno-tehnološki park Novi Sad bio je domaćin stručnog predavanja na temu „Beli papir i izdavanje digitalnih tokena“, koje je okupilo brojne entuzijaste iz sveta prava, tehnologije i preduzetništva.
Predavanje je bilo prilika da se objasni proces izdavanja digitalnih tokena – od izrade belog papira (whitepaper-a) do pravne i tehničke realizacije. Učesnici su imali priliku da čuju primere iz Srbije, kao što su Walnut i Finspot tokeni, koji su među prvim domaćim projektima tokenizacije.
Govornici na predavanju bili su:
- Srđan Gojković, advokat specijalizovan za oblast digitalnog prava, koji je objasnio ključne regulatorne izazove i pravne aspekte tokenizacije: „Bez jasnog i transparentnog belog papira, nijedan token projekat nema osnovu ni pred zakonom, ni pred korisnicima. On je temelj poverenja.“
- Ognjen Kurtić, koosnivač i direktor kompanije Finspot, koji je govorio o realnoj primeni tokena u finansiranju firmi i stvaranju novih tokova kapitala:„Tokenizacija nije budućnost – ona je sadašnjost. Finspot token je dokaz da domaće firme mogu uspešno ući u web3 prostor.
Događaj je bio interaktivan, sa nizom pitanja iz publike, koja su pokazala veliki interes za blockchain tehnologiju i mogućnosti koje ona otvara za lokalnu ekonomiju.
U svetu u kojem transparentnost, brzina i dostupnost kapitala postaju ključni faktori uspeha, blockchain tehnologija i digitalni tokeni predstavljaju moćne alate za modernizaciju različitih sektora – uključujući i poljoprivredu.
Na ovom predavanju predstavljeno je kako funkcioniše proces izrade belog papira – osnovnog dokumenta koji definiše svrhu, strukturu i pravila izdavanja digitalnog tokena – kao i kompletan postupak tokenizacije kroz realne primere iz Srbije.
Ovom Edukativno-informativno predavanju prisustvovao je i Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Branko Markoski
Saznali smo kako se tokeni mogu koristiti za finansiranje proizvodnje, praćenje lanca snabdevanja ili garantovanje porekla proizvoda. Na konkretnim primerima, kao što su Walnut i Finspot, prikazano kako tehnologija menja tradicionalne modele poslovanja i otvara vrata ka inovativnom pristupu tržištu.
Blockchain tehnologija je način vođenja digitalne evidencije – zamišljena kao lanac blokova u kojem je svaki blok zapis koji se ne može menjati. Svi ti zapisi su javni, proverljivi i decentralizovani, što znači da nisu pod kontrolom jedne institucije, već se čuvaju na mreži računara širom sveta.
U praksi, to znači da su sve informacije – o transakcijama, ugovorima, pravima vlasništva ili poreklu proizvoda – sigurne, transparentne i nepromenljive.
Prema jednom međunarodnom istraživanju, od 10.000 developera koji se u svetu bave blokčejnom, njih 400 je u Srbiji
Virutelne valute, digitalni tokeni, kriptomati – svi ovi do sada mnogima nejasni pojmovi, dobili su definicije u Zakonu o digitalnoj imovini koji je stupio na snagu 30. 06. 2021.
U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da je time „obezbeđena pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine“.
„Dajemo šansu, pre svega mladima, da koriste nove, alternativne izvore finansiranja i zadržavamo ih u Srbiji, gde mogu da ostvare poslovne, inovativne ideje“, piše u saopštenju.
Osim definisanja osnovnih pojmova, zakon reguliše i oblast izdavanja, trgovine i pružanja raznih usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Srbiji.
Šta su digitalni tokeni i kako se izdaju?
Digitalni token je digitalna imovina koja se izdaje na blockchain mreži. Može predstavljati razne stvari: vlasništvo nad delom zemljišta, pravo na deo prinosa, sertifikat o poreklu proizvoda, finansijski instrument itd.
Proces izdavanja tokena se naziva tokenizacija i uključuje sledeće korake:
-
Definisanje vrednosti tokena – šta predstavlja (npr. 1 token = 10 kg lešnika iz organske proizvodnje).
-
Izrada belog papira (whitepaper) – dokument koji objašnjava šta stoji iza tokena, ko ga izdaje, u koju svrhu i pod kojim uslovima.
-
Tehnička implementacija – korišćenjem blockchain platformi (kao što su Ethereum ili Polygon), token se tehnički kreira i objavljuje.
-
Distribucija tokena – putem prodaje, razmene ili u sklopu ugovora, tokeni se prenose na druge korisnike.
-
Praćenje i upravljanje – korisnici mogu pratiti sve transakcije u realnom vremenu, bez mogućnosti manipulacije.
Kako se to primenjuje u poljoprivredi?
Tokenizacija i blockchain nude konkretna rešenja za izazove u poljoprivredi:
Finansiranje proizvodnje bez banaka
Poljoprivrednici mogu izdati tokene koji predstavljaju budući prinos (npr. jabuke koje će biti ubrane za 6 meseci) i unapred prikupiti sredstva od investitora ili krajnjih kupaca. Tako se obezbeđuje kapital za seme, đubrivo ili mehanizaciju – bez zaduživanja kod banaka.
Sertifikacija porekla i kvaliteta proizvoda
Putem blockchaina, svaki korak – od setve do prodaje – može biti zabeležen. Kupac može da skenira QR kod i proveri tačno sa kog gazdinstva dolazi proizvod, kada je ubrano, kako je tretirano i slično.
Pametni ugovori (smart contracts)
Automatski ugovori na blockchainu omogućavaju da se isplate izvrše tek kada su uslovi ispunjeni. Na primer, novac se automatski prebacuje proizvođaču kada kupac potvrdi prijem ispravne robe. To smanjuje rizik i povećava poverenje između strana.
Zajedničko ulaganje i vlasništvo
Zemljište, plastenici ili oprema mogu biti tokenizovani tako da više ljudi ulaže i zajednički koristi resurse – uz tačno definisana prava, obaveze i podele dobiti.
Zaključak
Blockchain i digitalni tokeni nisu samo za finansijski sektor – već i za one koji žele da poljoprivredu podignu na viši nivo. Ova tehnologija omogućava veću efikasnost, sigurnost i pristup kapitalu, naročito za male i srednje proizvođače.
U svetu koji traži više hrane, više transparentnosti i bržu digitalizaciju, poljoprivreda i blockchain su prirodan spoj budućnosti.
