Doktor objašnjava šta se, u tim trenucima, dešava u našem telu i plućima.
Sigurno vam se nekada dogodilo da vam nos curi a da uopšte niste prehlađeni i onda se samo zbunite, jer vam nikako nije jasno šta može da bude uzrok takvog stanja.
Osobe koje pate od astme ili ekcema su posebno sklone tome, a “ScienceAlert” prenosi da kod pojedinaca iz nosa dnevno “iscuri” između 300 i 400 mililitara tečnosti.
Profesor sa Univerziteta “Kvinslend”, dr David King je objasnio da niske temperature aktiviraju prirodan mehanizam čija je svrha da zagreje i ovlaži vazduh koji udišemo pre nego što on dospe u pluća. Cilj je da pri tome ne dođe do iritacije ćelija.
Ukoliko je spoljna temperatura ispod nule, a udišemo na nos, vazduh na izlasku iz nosnog kanala, na putu prema plućima, uglavnom dosegne temperaturu od 26, a ponekad i 30 stepeni. Bez obzira na to koliko je vazduh koji udišemo hladan, u tom trenutku važnost bude već oko sto posto.
King objašnjava da je upravo to dokaz da nos efikasno garantuje da vazduh koji udišemo u pluća tamo dospe topao i vlažan.
Hladan i suv vazduh stimuliše nervne završetke u nosu koji šalju poruku mozgu, a taj važni organ na poruku reaguje pojačavanjem cirkulacije u nosu. Reakcija nosa na hladnoću delimično je refleksna reakcija nerava.
Pritom prošireni krvni sudovi zagrevaju vazduh koji prolazi preko njih na putu prema plućima. Dr King ističe da je „curenje“ iz nosa prirodna fiziološka pojava te kaže kako je “pojačano lučenje vodenog iscetka neophodno da bi se poboljšalo vlaženje i pročišćenje vazduha u hladnom okruženju”.
Pročitajte još:
