Normalna telesna temperatura ljudi niža je nego što se mislilo i što piše u medicinskim udžbenicima. Istraživači su u najnovijoj studiji koristili podatke iz elektronskih zdravstvenih kartona, da bi izračunali normalnu temperaturu za različite grupe ljudi.
Oni su isključili ljude koji imaju neke hronične bolesti ili stanja koja utiču na temperaturu, kao što su dijabetes, prehlada, kašalj, upala sinusa, urinarnih puteva, pluća ili groznica.
Istraživači sa Stanforda su otkrili da je normalna temperatura 36,64 stepena Celzijusa ili oko 98,0 stepena Farenhajta. Ova temperatura varira u zavisnosti od doba dana, pola i starosti osobe.
Naučnici su koristili tehniku zvanu LIMIT (Laboratorijsko informaciono rudarenje za individualizovane pragove) da bi izdvojili ljude koji nemaju bolesti ili stanja koja utiču na povišenje temperature.
Ovo je zanimljiva metoda koja može da se primeni i na druge podatke, pa pokazuje i da su mršavi, stariji ljudi obično hladniji, kao i da treba obratiti više pažnje na blago povišenu temperaturu kod njih, čak iako je ona niža od 37 stepeni Celzijusa.
Predloženo je da se nova normalna temperatura od 34,64 stepena Celzijusa nazove Vunderlihova konstanta, po nemačkom lekaru koji je prvi merio telesnu temperaturu ljudi.
Zašto raste temperatura tela kada smo bolesni
Kada se razbolimo, naročito ako imamo neku infekciju, telesna temperatura raste zbog aktivacije imunološkog sistema u borbi protiv mikroorganizama – bakterija i virusa. Ovaj proces poznat je kao febrilna reakcija.
Kada telo prepozna prisustvo patogena, bele krvne ćelije (leukociti) oslobađaju signalne proteine – citokine. Citokini stimulišu hipotalamus (deo mozga koji reguliše telesnu temperaturu) da povisi „zadatu temperaturu”.
Povišena temperatura stvara nepovoljne uslove za razmnožavanje mikroorganizama. Mnoge bakterije i virusi ne mogu da prežive na višim temperaturama, što pomaže telu da se efikasnije izbori sa infekcijom.
Viša temperatura pomaže i da se ubrzanju metabolički procesi, uključujući bržu proizvodnju i aktivnost belih krvnih zrnaca, koja su ključna u borbi protiv infekcija.
Iako groznica ima zaštitnu ulogu, visoka temperatura može biti opasna ako pređe određenu granicu, pa je važno pratiti je i, po potrebi, snižavati i konsultovati lekara.
