Saznajte razloge zbog kojih je ovo pecivo postalo jedno od najomiljenijih pekarskih proizvoda na svetu.
Praktično svako mesto na kom se nudi doručak, od benzinskih stanica do najprefinjenija restorana u gradovima, nudi kralja peciva – kroasan. Iako on svoj dan slavi 30. januara, istina je da ne postoji ograničenje kada je uživanje u njemu u pitanju i to pre svega jer ima nebrojeno puno varijacija.
Iako mnogi ne znaju legendu koja se krije iza njegovog porekla.
Priča o vrednim pekarima
Poreklo kroasana nije francusko, već austrijsko. Prema verziji koju je objavio doktor Alfred Gotšalk u izdanju prestižne kulinarske enciklopedije Larousse Gastronomique iz 1938. godine, ovaj slatkiš je osmišljen tokom austro-turskih ratova iz 17. veka. Ili bolje rečeno, kada je napredovanje trupa vezira Kara Mustafe uz Dunav i osvajanje teritorija germanskog carstva zaustavljeno 1683. godine pred zidinama Beča.
Nemogućnost napredovanja dovela je do toga da su Osmanlije grad opsedale dva meseca, u pokušaju da izgladne vojnike poljskog kralja Jana III Sobjeskog i cara Leopolda I, koji su branili Beč. Videvši da meštani ne posustaju, odlučili su da isprobaju novu strategiju – počeli su tokom noći da kopaju tunele ispod zidina grada.
S druge strane, pekari u Beču su baš kao i svugde drugde noću radili u svojim radionicama, zbog čega su mogli da čuju buku koju su pravili neprijatelji i otkriju njihove namere. Sapsivši grad ali i čitavo carstvo, kralj je rešio da im dodeli neke privilegije, poput nošenja mača za pojasom.
Oni su zauzvrat, uradili ono što su najbolje umeli – napravili dva hleba: jedan koji se zove – kaisersemmel, nemački naziv za „carsku lepinju“, i drugi koji se zove kipferl ili hornchen, što na nemačkom znači „polumesec“. A koji se danas smatraju pretečama čuvenog kroasana.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
