NOVI SAD – Malo je poznato da je jedan od najblistavijih umova čovečanstva, Nikola Tesla, bio odbijen za stipendiju Matice srpske. Godinama kasnije, Nikola Tesla je postao počasni član ove značajne naučne srpske institucije. Nikola tesla je voleo pesme J.J. Zmaja, koji je i organizovao njegov dolazak u Beograd…
Prilikom posete Matici srpskoj, portal Vojvodina uživo je saznao razlog zbog kog je Nikola Tesla kao student, bio odbijen za stipendiju ove značajne ustanove:
Zbirka pisama, koju čuva Matica srpska, pruža dragoceni uvid u Teslinu genijalnost, vizionarske ideje i revolucionarne naučne doprinose. Takođe, ona dokumentuju njegovu strast prema elektrotehnici, rad na razvoju bežične komunikacije i eksperimente sa visokim naponima. Pored toga, pisma sadrže i Teslina razmišljanja o budućnosti tehnologije! O svemu ovome pisali smo pre godinu dana. Danas se prisećamo Teslinog genija jer se navršava 82 godine od njegove smrti u Njujorku 07. januara 1943. godine.
Rođen je u Smiljanu, 10. jula 1856. godine u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle.
Kao i mnogima u tom vremenu, bilo mu je unapred namenjeno da nasledi oca, odnosno da nastavi sveštenički poziv, pa su ga krstili i upisali u knjige pod imenom Nikolaj Tesla, što je on nešto kasnije promenio. No, priča o odrastanju najpoznatijeg Srbina, sigurno je mnogima poznata. Ovom prilikom, pored pokazivanja pisama iz Matice Srpske, pokušaćemo da predstavimo i neke druge, manje poznate stvari o Tesli.
1884. godine je otputovao u obećanu zemlju kako bi ostvario svoju životnu misiju.
Njegov odlazak u Ameriku nije bio slučajan. Nakon rada u jednoj kompaniji u Francuskoj, sa preporukom tadašnjeg direktora kompanije Čarlsa Bečelora, Tesla odlazi kod Edisona i predaje mu preporuku, ne znajući sadržaj teksta. U preporuci je pisalo „Poštovani gospodine Edison. Ja sam u životu upoznao samo dva velika čoveka. Jedan ste vi, a drugi je ovaj mladi čovek koji stoji ispred vas“. Veliki i svetski poznati Edison, verovatno je ove reči prihvatio sa dozom sumnje, ali je ipak odlučio da pruži šansu mladom naučniku Nikoli Tesli koji je tada počeo da radi u njegovoj laboratoriji.
Nikola Tesla je obožavao poeziju Jovana Jovanovića Zmaja.
Njegove pesme je prevodio na engleski jezik i objavljivao u Americi. Tesla je samo jednom posetio Beograd, 1892. godine, a posetu je organizovao upravo J.J. Zmaj, zajedno sa piscem Jankom Veselinovićem, koji je svoje najpoznatije delo „Hajduk Stanko“ posvetio Nikoli Tesli. Taj skup, posvećen velikanu, finansirao je čuveni Đorđe Vajfert.
Treba napomenuti da profesori Beogradskog univerziteta nisu došli da dočekaju Teslu, smatrajući ga čovekom iz zemlje kauboja i Indijanaca, koji nema neko veliko znanje. Tada je Tesla predložio da talentovane mladiće iz Srbije, o svom trošku obrazuje u svojoj laboratoriji, kako bi pomogli Srbiji u svom kasnijem radu, samo je bitno da profesori univerziteta upute preporuku. Ali, nikada nije dobio ni poziv ni preporuku od beogradskih kolega.
Njegova poslednja želja bila je da mu na sahrani sviraju pesmu „Tamo daleko“, koja ga je podsećala na Kolubarsku bitku, o kojoj je često govorio i za koju se posebno interesovao.
Nikada se nije rukovao sa ljudima, verujući da se tako prenose bolesti, a on sam je tvrdio da će živeti 146 godina.
Bio je visok 199 centimetara, piskavog glasa, veoma niskog tona. U mladosti su ga žene obožavale, ali ih se klonio, osim kada je u pitanju Katarina Džonson, supruga njegovog prijatelja, sa kojom je ostvario neku vrstu duhovne veze. Poznate su i njegove reči „Nikada ne veruj sjaju u očima žene, to samo svetlost prodire kroz njenu šuplju glavu.“
Bio je fasciniran golubovima i brojem 3. Brojevi hotelskih soba u kojima je odsedao morali su biti deljivi sa tim brojem, a govorio je da u mnogim trenucima osame razgovara sa mrtvima, najčešće sa Tvenom i Morganom. Imao je mnogo rituala, naročito kada je u pitanju pribor za jelo, bio je vegetarijanac, a sklanjao je pogled od ženskih minđuša, koje su u njemu izazivale nemir.
I sama njegova smrt ima mnogo nepoznanica.
Zna se da su mnogi spisi nestali iz Tesline sobe, u hotelu Valdorf Astorija, da su u sobi neko vreme proveli agenti FBI, međutim čudno je kako danas, osim fotografija ne postoji nijedan video snimak Nikole Tesle i nijedan tonski zapis njegovog glasa, iako je to bilo vreme kada se već pojavio film u boji, a Nikola Tesla nije bio nepoznata ličnost, već izuzetno cenjeni naučnik samo sa čudnim načinom života.
Ipak, mnogi detalji bacaju sumnje na zvaničnu verziju, na prvom mestu intervju Ota Skorcenjija, najsposobnijeg i najboljeg ubice nacističke Nemačke, koji je sedamdesetih godina prošlog veka izjavio da je on lično zadavio Teslu. Skorcenji je bio, verovatno i najbolji i najpoznatiji ubica i obaveštajac tog vremena. Kada su ga saveznici uhapsili i osudili, pobegao je iz zatvora u Frankovu Španiju, gde je dobio španski pasoš.
Naime, Tesla je mesecima pre svoje smrti tražio prijem kod predsednika SAD u Beloj kući, sa rečima da je pronašao oružje koje će zaustaviti sve moguće ratove. Prijem je zakazan za 8. januar, dan posle Tesline smrti. Njegov rođak, Savo Kosanović, sin njegove sestre, krenuo je u posetu Tesli 6. januara, ali ga je policija zaustavila na ulici, i navodno zbog nepotpunih isprava, privela pa je noć proveo u policijskoj stanici. Kada se ispostavilo da su mu isprave validne, pušten je na slobodu. Tesla je tada već bio mrtav.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
