Čemu služi ulje? Da začinimo salatu, da podmažemo pleh, da na njemu pržimo… i svako ulje je dobro, zar ne?
Odgovor je NE. Osim što nije svako ulje dobro za sve. Šta to tačno znači?
Jednostavno, neka ulja uopšte ne bi trebalo da konzumiramo, dok je okej da neka koristimo za pečenje i prženje, a treća su dobra, ali samo za salate.
Ono na šta bi, kada koristite ulje za određeno jelo, trebalo da obratite pažnju, jeste tačka ključanja. U pitanju je tačka na kojoj ulje počinje da se dimi, degradira i stvara štetne materije.
Evo konkretnih primera.
Ekstra devičansko maslinovo ulje se dobija tako što se masline izdrobe u pastu iz koje se onda izdvaja višak vode. Drugi naziv za to je hladno ceđenje. Ovo ulje ima težak, karakterističan gorkast ukus koji ima note začina, trava, ili voća, u zavisnosti od vrste maslina. Tačka dimljenja za ovo ulje je od 130 do 175 stepeni Celzijusovih, a to znači da ono nije pogodno za pečenje i prženje, već samo za salate i umake. Ono može da se doda u jogurt, a neko čak pravi i sladoled sa njim. Recimo, u sladoled od vanile se dodaje malo maslinovog ulja, kao i trunka morske soli.
Rafinisano maslinovo ulje se izdvaja na uređajima od nerđajućeg čelika. Tretira se hemijskim rastvaračima koji neutrališu ukus. Takođe je laganije i mnogo blažeg ukusa u odnosu na devičansko maslinovo ulje, a tačka dimljenja mu je od 200 do 240 stepeni Celzijusovih, što znači da može da se koristi i za prženje i za pečenje.
Ulje koje se dobija od koštice grožđa svetlozelene je boje i dobro ide uz sva jela, jer nema jak ukus. Obzirom na to da mu je tačka dimljenja 216 stepeni, može da se koristi za prženje.
Ulje avokada je bogato mononezasićenim masnoćama i ima veoma visoku tačku dimljenja – 271 stepen, što znači da je dobro za kuvanje. Takođe je bogato i vitaminom E, a i veoma je postojano, što znači da ne morate da ga čuvate u frižideru, već na tamnom i hladnom mestu.
Suncokretovo ulje počinje da se dimi od 225 do 232 stepena i upravo ovo ulje se najviše koristi u kuvanju. Ulje suncokreta sadrži vitamin E, a bogato je i omega-6 masnim kiselinama koje mogu da utiču na zapaljenja, ukoliko se ne kombinuju sa omega-3 masnim kiselinama i to u vidu suplemenata ili konzumiranjem masnih riba. Suncokretovo ulje se čuva na hladnom i mračnom mestu i neophodno ga je upotrebiti u roku od godinu dana.
Susamovo ulje ima specifičan ukus i predstavlja izuzetan preliv za egzotična jela. Pritom, sadrži mononezasićene i polinezasićene masne kiseline.
Ulje od lanenog semena, takođe, ima specifičan ukus, a koristi se u salatama i mora da se čuva u frižideru. Iako je bogato omega-3 masnim kiselinama, ne koristi se za kuvanje, već samo za prelive.
Ulje od kikirikija je blede boje i ima orašast ukus. Može da užegne veoma brzo i zato je potrebno čuvati ga na hladnom mestu i upotrebiti ga u roku od nekoliko meseci. Ovo ulje se koristi u azijskoj kuhinji, a tačka dimljenja mu je na 232 stepena.
Kokosovo ulje se ne koristi za prelive i čvrsto je na sobnoj temperaturi. Pri zagrevanju se topi i daje egzotični ukus, a preporuka je da se koristi na nižim temperaturama, oko 175 stepeni. Kada se stegne, slično je puteru, pa, u nekim receptima, može da mu bude i zamena. Ono ima dosta zasićenih masnih kiselina i vrlo je stabilno na višim temperaturama.
Tačka dimljenja putera je na 150 do 170 stepeni i upravo zbog toga se upotrebljava za sotiranje ili se dodaje jelu pred kraj kuvanja na nižim temperaturama. Puter je najbolje pržiti na laganoj vatri i dodati malo vode ili sosove koji pomažu da ulje ne dostigne tačku dimljenja.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
