Alkohol nije samo ljudska privilegija – iznenađujuće istraživanje otkriva da se i u životinjskom svetu etanol redovno konzumira.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Trends in Ecology & Evolution, mnoge vrste koje se hrane voćem i nektarom, poput ptica, šišmiša i manjih sisara, dolaze u kontakt s etanolom – alkoholom koji nastaje prirodnom fermentacijom šećera iz zrelog voća. Fermentisano voće postaje redovan deo ishrane ovih životinja, često sa neočekivano visokim nivoom alkohola.
Kimberli Hokings, istraživačica s Univerziteta Ekseter i jedna od autorki studije, ističe da etanol ima dugu istoriju u prirodi. „Drveće koje cveta i donosi plodove evoluiralo je pre 100 miliona godina, čak i pre nego što su dinosauri napustili planetu,” kaže Hokings. Ovo „prijateljstvo“ između etanola i živih bića sugeriše da alkoholna fermentacija ima evolucijsku funkciju i uticaj na različite vrste.
Alkohol i preživljavanje u prirodi
Kako voće sazreva i pada na zemlju, dolazi do fermentacije zahvaljujući bakterijama prisutnim u vazduhu. Tako nastalo trulo voće poprimaju karakterističan miris vina ili piva, a u nekim slučajevima, poput palmi u Panami, ovaj prirodni alkohol može dostići i do 10 procenata zapremine – nivo ekvivalentan vinu koje konzumiramo.
Iako su nivoi alkohola u fermentisanom voću relativno niski, oni su sasvim dovoljni da izazovu opijenost kod manjih životinja. Profesor molekularne ekologije Metju Kerigan s Univerziteta Centralne Floride napominje da kod ptica ili manjih sisara, čak i mala količina alkohola može imati opasne posledice. „Kretanje kroz krošnje dok ste u alkoholisanom stanju u okruženju prepunom predatora nije baš najbolji evolucijski potez,” kaže Kerigan.
Evoluciona adaptacija na alkohol
Za razliku od ljudi, koji alkohol često koriste za relaksaciju, mnoge životinje su tokom evolucije razvile gene koji im pomažu da efikasno svare etanol bez značajnog uticaja na motoričke funkcije. Ovo im omogućava da bezbedno konzumiraju fermentisano voće i koriste njegovu kalorijsku vrednost kao izvor energije, bez povećanog rizika od predatorskih napada.
Naučnici još uvek nisu sigurni da li životinje svesno izbegavaju veće količine alkohola kako bi se zaštitile od potencijalne opasnosti ili se oslanjaju na instinktivnu reakciju. Da bi dublje istražili ove fenomene, istraživači planiraju dodatne eksperimente, posebno sa vrstama poput kapucina i šimpanzi, gde bi alkohol mogao imati i društvenu ulogu.
Društvene posledice konzumiranja alkohola kod životinja
Prema istraživačici Ani Bouland s Univerziteta Ekseter, moguće je da konzumacija alkohola kod životinja aktivira oslobađanje endorfina i dopamina, što im pruža osećaj relaksacije, kao što je slučaj kod ljudi. „Etanol može igrati važnu ulogu u stvaranju društvene kohezije kod nekih zajednica,” kaže Bouland.
Ova otkrića donose nove uvide u svet prirode, gde ponašanje pod uticajem alkohola može biti mnogo složenije nego što se mislilo. Naučnici su tek na početku razumevanja kako fermentisano voće utiče na fiziologiju i društvenu dinamiku životinja, otvarajući mogućnosti za buduća istraživanja o evolucijskom značaju alkohola među životinjama.
