Defanzivac Miloš Veljković u idealan trenutak se vratio u sastav fudbalske reprezentacije Srbije pred kojom su još dve utakmice do kraja takmičenja u Ligi nacija!
Kažemo idealan, jer Orlovima meč sa Švajcarskom 15. novembra ne mogu da računaju na suspendovane Strahinju Pavlovića i Strahinju Erakovića.
– Nedostajala mi je reprezentacija. Gledao sam prethodne četiri utakmice jer nisam mogao da igram zbog povrede, sada opet tu, srećan naravno. Moram da kažem se nalazimo u sasvim solidnoj poziciji pred poslednja dva meča, izgledali smo dobro u ovom ciklusu Lige nacija i bilo bi lepo da na kraju svi budemo zadovoljni epilogom – rekao je Veljković za sajt FSS i dodao:
– Sada sam na sto odsto. Imao sam upalu Ahilove tetive, bio sam osam, devet nedelja van ritma, nije bilo lako. Sve je to fudbal. Vratio sam se u Menhengladbahu gde sam odigrao poluvreme, a protiv Holštajn Kila u poslednjem kolu ceo meč. Osećam se zaista dobro. Sa klubom sam ostvario pobedu pred ovu pauzu, što svima mnogo znači, kako bi sa više optimizma dočekali nastavak sezone. Želimo plasaman na mesto koje vodi u Evropu, neće biti lako, ali mislim da smo na dobrom putu. Što se tiče šampionske trke, Bajern je favorit, Leverkuzen i Dortmund malo „kašljucaju“, nisu na nivou iz prethodne sezone.
Nastavio je Veljković potom da priča o Srbiji o onome što naš nacionalni tim čeka.
– Prvo da kažem svidelo mi se kako smo izgledali na prethodnim utakmicama, kako smo se borili, bez obzira što rezultat nije bio koji smo želeli protiv Španije u Kordobi. Izgledamo kao tim, a svaki igrač uvek nedostaje. To se rešava timskom igrom, odsustvo svakog igrača. Pred Evropsko prvenstvo smo se u defanzivi konsolidovali, posle prvenstva su došle povrede, ali uvek ima igrača spremnih da uskoče. Švajcarska? Za mene uvek poseban meč, jer porodica mi i dalje živi u Bazelu, jedan deo je u Srbiji. Prvi put igram sa reprezentacijom u Švajcarskoj, dakle za mene ponoviću, poseban osećaj.
Nije tajna da imamo mnogo igrača sa srpskim korenima koji su rođeni u Švajcarskoj, neki od njih imaju dilemu za koju reprezentaciju da igraju. Kada bi slušali Miloša Veljkovića, koji savet bi im dao?
– Neka slušaju srce. Naravno i porodica je tu da pomogne u izboru, ali igrač ne sme da ima dilemu. Ja sam imao odlično iskustvo u mlađim selekcijama Fudbalskog saveza Srbije, kasnije u A reprezentaciji. Iz tih juniorskih dana, ima nas dosta iz generacije 95. nas koji smo bili u Litvaniji i na Novom Zelandu. Fantastično iskustvo i sreća za mene, teško mi je sve to da opišem, jednostavno sledio sam i slušao srce, doživeo nezaboravne trenutke. Sve to mi je kasnije pomoglo da punim srcem prihvatim obaveze u najboljoj selekciji.
