Ljudi gube kišobrane, dokumenta, ponekada i pamet, ali samo kod nas može da se izgubi ceo muzej automobila, koji je trebalo da bude sačuvan kao svedočanstvo o velikoj industrijskoj prošlosti Srbije i Jugoslavije.
Kao sve komplikovane priče i ova je počela naivno, kada smo hteli da napravimo priču gde je sada poslednji “jugo” koji je sišao sa proizvodne trake fabrike “Zastava automobili” 11. novembra 2008. godine. Proizveden je pod brojem 794.428, a tadašnje poslovodstvo “Zastave” tvrdilo je da se “neće prodavati, već će biti izložen u muzeju.
“Zastavini” radnici su plakali dok su na njegovu haubu stavljali veliku mašnu i nalepnicu sa tekstom: “A sad adio”. Radnike koji su 11. novembra 2008. gasili mašine tešila je samo vest da će poslednji “jugo” u časnu penziju otići sa svim ostalim primercima proizvodne palete “Zastava automobila” u muzej koji će biti formiran u Kragujevcu. Eksponati su trebalo da budu prvi proizvedeni “fića” sa kontra-vratima, “zastava 1.300” poznatija kao “tristać”, nekoliko “stojadina” uključujući onaj iz ekspedicije Kragujevac – Kilimandžaro…
Danas, međutim, niti ima “Zastavinog” muzeja, niti eksponata – vozila.
– Idi vidi šta je sa poslednjim “jugom” sklopljenim na Dan primirja i slikaj te istorijske automobile – bio je zadatak naše redakcije. – Oni su u muzeju, na gomili, brzo ćeš ti to.
Trebalo je, dakle, samo pronaći muzej “Zastava automobila” u Kragujevcu, a onda je iskrsnuo problem, jer ni “Gugl” nije mogao da odgovori gde se on nalazi.
U dokumentaciji “Novosti” pronašli smo svedočanstvo da su istorijska vozila poslednji put viđena 2013. u zgradi Instituta “Zastave”, tada već u sastavu “Fijata”. Poslednji rukovodioci kragujevačkog giganta u likvidaciji, tada sa samo tri zaposlena, tvrdili su da je sa tadašnjom Vladom dogovoreno da muzej bude tamo gde su ti automobili i proizvedeni, u “Zastavinim” prostorijama koje su tada već pripadale “Fijatu”. Oni, međutim, nisu imali potvrdu od “Fijata” da je zainteresovan za taj muzej, ali su rekli da su ovoj kompaniji “na spisak” predali, osim vozila, i brojnu dokumentaciju, priznanja, plakete, zapise o fabrici automobila…
U Muzeju nauke i tehnike saznali smo da je ova ustanova kulture pre izvesnog vremena tražila da obavi nadzor nad “Zastavinim” muzejskim vozilima, što joj je zakonska obaveza.
Muzealcima je saopšteno da su vozila u kragujevačkom kompleksu “Fijata”, ali im nije data dozvola da uđu i vide ih.
Pozvali smo kragujevački Muzej Stara livnica smešten u zgradi Topolivnice iz 1882, najstarijem sačuvanom delu vojne fabrike i Vojno-zanatlijske škole, prve takve u Kneževini Srbiji. Ovaj muzej osnovan 1953. danas je u sastavu fabrike “Zastava oružje”.
Tražili smo od muzealaca pomoć, a oni su odgovorili da svakodnevno dobijaju pozive sa istim pitanjem, na koje nemaju odgovor.
– Svi nas zovu zbog tih automobila, a mi pojma nemamo gde bi oni mogli da se nalaze.
Izgubili smo vezu još devedesetih kada su se fabrike automobila i oružja razdvojile – rekli su nam ljubazni muzejski službenici.
Pozvali smo i nekadašnjeg vodećeg “Zastavinog” sindikalca Zorana Mihajlovića koji se zainteresovao za slučaj.
– Muzej jeste planiran i vozila su ostala u “Fijatu”, na prostoru nekadašnjeg instituta, čak je i urbanističkom planu predviđen prostor za muzej, ali on do danas nije napravljen – rekao nam je Mihajlović.
– Sećam se tog tužnog 11. novembra kada smo osećali da zatvaramo svoju drugu kuću. Mladi ljudi ne mogu ni da zamisle kakav je gigant bila “Zastava” koja je upošljavala 40.000-50.000 ljudi na stvaranju automobila, najsloženijeg industrijskog proizvoda. Fabriku su upropastili raspad Jugoslavije i međunarodne sankcije, tada smo izgubili i kooperante i tržište. Svet se promenio, međunarodna politika je odredila ko sme da ima industriju, a koga će da vrate u predindustrijsko doba.
Svi tragovi su vodili prema “Fijatu”. Obratili smo se i srpskom ogranku velike kompanije. LJubazna mlada službenica iz službe informisanja pažljivo je saslušala naša pitanja o misterioznom “Zastavinom” muzeju. Potražila je odgovor u stručnim službama i javila nam:
– Ovo je kompanija “Fijat-
-Krajsler” i možemo da vam pomognemo samo oko naših vozila, sa “Zastavom” nemamo ništa. Morate se obratiti predstavništvu “Zastava automobila”.
Mlada službenica nije znala da je nekadašnji srpski i jugoslovenski auto-gigant odavno likvidiran. Onaj koji je proizveo više od četiri miliona vozila, od kojih je više od 700.000 izvezeno u 71 zemlju sveta. Priča o njegovom muzeju tako je ostala u domenu misterije.
TITO PROTOTIP POKLONIO UNUKU
“JUGO”, dok je bio u fazi projektovanja, nije nosio svoje čuveno ime, već službeni naziv “zastava 102”, pod kojim su 1978. predstavljena i prva četiri ručno izrađena prototipa buduće “nacionalne klase”. Jedan je poklonjen predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu, a urbana kragujevačka legenda kazuje da je ovaj rekao: “Majku mu, a što ću ja sa tim? Dajte ga malom Joški”, misleći na svog unuka.
– Tačno je da sam od dede dobio na poklon prvu proizvedenu “zastavu 102”, ručno rađeni prototip budućeg “juga” sa brojem motora 001 – rekao nam je Joška Broz. – Bio je to dobar auto, vozio sam ga dugo. Nudio sam svojevremeno “Zastavi” da im ga dam za muzej i da doplatim za novi auto, ali nisu bili zainteresovani. Prodao sam taj unikat, a koliko znam završio je na otpadu. Da je sačuvan, bio bi jedan od najvrednijih kolekcionarskih automobila na svetu.
