Čak 38.115 gledalaca prisustvovalo je meču Filipina i Dominikanske Republike u najvećoj dvorani na planeti
Pričalo se da ćemo gledati spektakl, nešto što nije viđeno do sada kada je košarka u pitanju. Da će izgledati epski. I tako je i bilo prvog dana Svetskog prvenstva.
Utakmica između Filipina i Dominikanske Republike, iako sama po kvalitetu nije donela neku sjajnu košarku, ipak je bila zanimljiva za oko svakom prosečnom gledaocu sa strane u dvorani.
Već na samom ulasku u autobus koji je prebacio predstavnike medija sa platoa ispred Smart Araneta Koliseuma do Filipinske Arene, nešto je nagoveštavalo da će dan biti zanimljiv. Obrisi ogromnog zdanja pojavili su se negde oko 30 minuta vožnjom autobusom ka severu do mesta Bokaue.
Spolja, dvorana liči na jedan ogroman fudbalski stadion. Kapacitet joj zaista jeste takav, a može biti i daleko veći da jedna čitava tribina nije skinuta iz praktičnih razloga organizacije. Treba samo napomenuti, uostalom, da je u njoj finale Kupa Filipina u košarci pratilo preko 50.000 ljudi.
Posle obimnih provera od strane obezbeđenja, što je bio deo protokola zbog toga što su utakmici prisustvovala i zvanična lica, ušli smo u dvoranu kojoj se bukvalno nije video krov i poslednji redovi. Zapitali smo se – kako je zapravo nekome ko prati košarku sa te visine? Vidi li se uopšte išta? Čuje li se zvuk sudijske pištaljke.
Prvu utakmicu između Angole i Italije pratilo je 21.214 ljudi, što je bila uvertira u ono glavno – obaranje svetskog rekorda.
Svi su željno iščekivali početak meča Filipina i Dominikanske Republike. I upravo tokom nje smo shvatili – „ma da, košarka je ovde neka vrsta religije“.
Takvo navijanje kakvo smo videli na ovom meču nismo, a i sigurno nećemo videti nigde nikada. Skakanje za svaku loptu, pas, vrištanje na visoka dodavanja i promašaje, beskonačna radost kada neko zakuca ili pak da koš sa distance.
Filipinska Arena bukvalno nije mirovala. I nadala se da će puna osmeha otići kući.
Jer čak 38.115 navijača ispisalo je večeras istoriju košarke. To je rekordan broj ljudi koji je prisustvovao jednom meču na Svetskom prvenstvu. A dvorana nije ni bila puna, što će reći da je brojka mogla da bude i daleko veća.
I posle završetka utakmice, dobar deo navijača je ostao na svojim mestima. Pevali su svojim ljubimcima, bodrili ih da prevaziđu neprijatan poraz. A ispred se plavelo od toliko dresova Filipinaca. Bilo im je žao što je Klarkson prerano isključen zbog pet faulova.
Njima ostaje da iznenade Italijane i Angolu u preostale dve utakmice i da se nadaju eventualnom prolazu u dalju rundu takmičenja. Ali kako god se za njih završilo ovo prvenstvo, jedno su dokazali – da košarku obožavaju.
Uostalom, kupili su nas samo time što u svakom momentu znaju da nabroje bar par srpskih igrača. A pored Jokića i Bogdanovića, uvek se nanižu imena poput Teodosića, Jovića, pa i drugih za koje ne biste nikada pomislili…
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
