SRBIJA – U uslovima prave tržišne utakmice ova dvojica nabeđenih zabavljača u pravim humorističkim emisijama ne bi mogla ni da glume publiku jer ne bi znali na kojim mestima treba da se smeju
Nije sve čemer i jad u šou-programima Zorana Kesića i Ivana Ivanovića, vrlo je smešno njihovo uverenje da su duhoviti. Sve ostalo je mučno probijanje kroz blato nemaštovitosti i neukusa, niz uzaludnih pokušaja da bar jednom kresne iskra humora, ali avaj – sirova su drva ove dvojice, i proplamsaja duha nema, jedino se tu i tamo izvije dim što štipa oči. Tako stoje stvari, i trebalo bi da im neko to kaže. Da se sklone i ne brukaju se. Sad su već nakupili para toliko da ne moraju sami da voze taksi…
Ali ne. Dragan Šolak im u svojim medijima daje prajmtajm i široku podršku na portalima pride. Istina, i on je svestan njihovih dometa u humoru, pa ih, da mu ne bi baš džabe jeli hleb, koristi i za druge poslove kad zatreba. Ne znamo da li je tačno da su bili angažovani na nošenju nameštaja prilikom njegove poslednje selidbe, ali letos ih je slao da odrade konferansu na protestima “Srbija protiv nasilja”. Kao, ionako pričaju, pa mogu i to…
Plaćeni da pljuju
U uslovima prave tržišne utakmice ova dvojica nabeđenih zabavljača u pravim humorističkim emisijama ne bi mogla ni da glume publiku jer ne bi znali na kojim mestima treba da se smeju. Razlog zašto ih Šolak drži na platnom spisku jeste propaganda: i Kesić i Ivanović tu su da opljunu Srbiju, Vučića i vlast kad se gazdi učini da je zgodno ili da mu zbog nečega treba.
Takvi prilozi, pljuvački, pribavili su im sumnjivu slavu u onom delu javnosti koji je letos blokirao puteve, da bi 24. decembra jurušao na Gradsku skupštinu. Takvima, kojima je lupanje prozora na Starom dvoru ozbiljna politička akcija, Kesićev i Ivanovićev humor je – “smešan do jaja”.
“Kaži osam!” “Osam…” “Na mome te nosam!”
Propaganda je, međutim, propaganda: skečevi ovog dvojca mlađa su i gluplja braća onih iz doba zidnih novina JNA u kojima se špijuni maskiraju u ženske da bi od zavedenih vojnika saznali brojno stanje u kasarni. Koliko smeha, toliko i koristi od njih – nula!
Ali, gazda je rekao “tuci ga!” i njihovo je da skoče. Tako su se ovih dana na Kesićevoj meti našli Dodik i Nestorović. U žurbi da ispuni gazdin zahtev, kojem ovaj dvojac smeta zbog nacionalne politike, Kesić nije mogao da smisli ništa bolje nego da ih nazove “glupanom i tupanom”!
Prizemni humor.
To je ono kad trogodišnje dete pitaju: “Kakav nos ima teča?”, a ono kaže. “Vejikiii!”, pa se svi zacene od smeha, takav humor. Taj rad!
Plus nevaspitanje koje se deci oprašta, ali kod odraslih, ma radili i kod Šolaka, ne bi smelo da prođe bez osude.
Podjednako veliki problem, međutim, javlja se i kad Ivanović i Kesić deluju sami, bez naloga. Dugačka je emisija, Šolaka i njegovog protežea Đilasa zanima samo vikanje da je Vučić peder, pa nečim treba popuniti vreme… a inspiracije nema pa nema. Onda se ide na kartu jakih reči: opljune se Kosovo, SPC, zajebava se na račun nacionalnih manjina, gej populacije… prosto rečeno, šamara se levo i desno jer jedino tako se probijaju na društvene mreže. Gde ih, naravno, razapinju… ali bolje i to nego ledeno ćutanje sa kakvim se inače suočavaju. Plus, Šolakovi mediji proglašavaju ih za žrtve napada na slobodu izražavanja. I niko da pita: “Kog izražavanja, majke ti?” Oni se izražavaju? Mi mislili da buncaju…
Ima, naravno, toga još što bi moglo da se kaže o ovom dvojcu kao dopuna teme “vesela braća, žalosna im majka”, ali neka ostane za drugi put…
A što se naslova ovog teksta tiče, budući da su mu teme glupost i tupoumnost dvojice nazovihumorista, Kesićevo ruganje Dodiku i Nestoroviću, prirodno se nameće “Glupan i tupan”. Ali ne: junaci ovog filma su bezlobivi i bezazleni smotanci, a Zoran Kesić i Ivan Ivanović su toksični smarači.
Ostavimo ih da jedan drugom pričaju viceve.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
