Kupina je u Srbiji znatno manje popularna nego što je malina, ali ne bi trebalo tako da bude, uvereni su na plantaži Novakovića u srcu Šumadije.
Otkako se gaji kupina u Srbiji, od prve polovine XX veka eksperimentalno a nakon dve decenije i naveliko za komercijalne potrebe, ona u Srbiji ima poklonike i velike zaljubljenike i među konzumetnima i među proizvođačima. Iako pomalo skrajnuta u odnosu na razvikanu malinu, i kupina bi mogla da bude jednako važan srpski izvozni adut.
Na tome rade i na plantaži Novakovića, neobično simpatičnog imena „Tata i tri brata“, u Gornjoj Trnavi, u srcu Šumadije nadomak Topole.
– Kupina traži sunce i vodu, a u novije vreme tome moramo pridodati i mrežu ako želimo da bude kako treba – otkriva „tajne“ dobre kupine za AgroTV domaćin Dragan Novaković.
Novakovići gaje loh nes, sortu škotskog porekla veoma popularnu kod kupaca u Evropi.
– Loh nes je slatka kao divlja, ali rodi upola manje nego naša čačanka koja tera i do četiri vagona po hektaru. Može da ide za jelo, ali i u sokove, slatka i džemove… – napominje Dragan.
Kupina se na ovoj plantaži gaji na 70 ari. Uglavno posao završe Dragan i supruga Milanka, a sinovi i unuci, koji se bave primarno cvećem, priskoče kod velikih poslova kao što postavljanje mreže. Naravno za berbu je potrebno berača i njih se, začudo, nađe u Gornoj Trnavi, da pripomognu deda Draganu.
– Žena mi je rekla da je dosta i 35 ari, ali kako posle sinova i unuci ostaju na selu, želeo sam proširim pošto manje rađa. Od ove količine ima i za troškove i nama za dobru zaradu. Posla ima dosta, ali ako čovek voli da radi… – objašnjava Novaković, koji je u prethodnom profesionalnom životu bio primarno autoprevoznik, a tek potom poljoprivrednik.
Ovaj domaćin otkriva još jednu tajnu svojih krupnih i sočnih kupina – provetravanje.
– Mnogi sade redove na malim razmacima, tri metra, čak 2,80 a moji su na 3,30. A mogli bi da budu i 3,50, jer em je ovako lakše ući traktorom em ima dobro provetravanje – napominje Dragan.
S takvim proredom, Dragan je prošle godine imao devet tona kupine sa 70 ari, a ove očekuje i ceo vagon (10 tona).
Prošle godine srednja otkupna cena se kretala oko 220 – 230 dinara, a za ovu se kupinari nadaju bar 300 dinara.
Problem sa cenom prate proizvođače dugi niz godina, pa je zbog ne tako davno plaćanih 25 do 40 dinara za kilogram bilo iskrčeno mnogo zasada pa je brojka pala sa 6.000 hektara na svega 1.500 hektara.
Upravo su ovakve oscilacije i problem da kupina stigne malinu po popularnosti. Izvoz kupine 2020. godine vredeo je 46 miliona dolara (38.000 tona), a prošle godine 101 milion (32.000). Maline je proizvedeno i naplaćeno mnogostruko više – 295 miliona 2020. i 426 miliona dolara 2021. gdoine (109.000 tona i 98.000 tona).
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
