Rezultati istraživanja o autohtonim rasama ovaca i koza u Srbiji koje je sproveo Institut za stočarstvo Srbije, biće korišćeni za formulisanje smernica i strategija za plansko očuvanje pramenke i autohtonih rasa koza u Srbiji, rečeno je na predstavljanju ovog projekta u Institutu za stočarstvo.
Projekat je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede i rađen je godinu dana, posle više od 30 godina, otkada su poslednji put proučavane ove vrste.
Istaknuto je da je očuvanje autohtonih populacija ovaca i koza u Srbiji strateški imperativ i da su sojevi autohtone rase ovaca pramenka i koza važna komponenta agrobiodiverziteta, ali da su ekspanzija visoko produktivnih rasa u trci za profitom, kao i depopulacija sela uslovile da bude ugrožen opstanak nekih od ovih autohtonih rasa.
Neki sojevi su postali kritično ugroženi pa se njihov ukupan broj kreće između 200 i 300 grla.
– Rezultati istraživanja su pokazali da postoje genetski autentična grla kod kojih je neophodno raditi na ishrani i napajanju, kao i visok nivo genetičkog diverziteta ispitivanih populacija, što je značajan iskorak u definisanju standarda autohtonih rasa i njihovoj konzervaciji. Prvi korak na putu njihove konzervacije je njihova morfološka, a potom metabolička i genetička karakterizacija, što je bio cilj našeg projekta – istakla je naučni savetnik Instituta za stočarstvo Dragana Ružić Muslić.
Prema njenim rečima, autohtona rasa ovaca pramenka u Srbiji je zastupljena sa osam sojeva, a postoje i dve populacije koza.
– Autohtone populacije su veoma važne, a najviše zato što imaju specifične karakteristike gena koji definišu otpornost, dug životni vek, dobro zdravlje, materinski instikt i izuzetno dobro koriste pašnjačke površine, sprečavaju devastaciju zemljišta – rekla je ona.
Dodala je da one predstavljaju nacionalno blago Srbije i istakla da u poslednje dve-tri decenije nije bilo opservacije pramenki te da se zato sada realizuje ovaj projekat.
Ružić Muslić je navela da će se na osnovu rezultata koji su dobijeni ovim istraživanjem sugerisati odgajivačima koji su problemi u gajenju ovih vrsta i kako bi trebalo da koriguju ishranu i gajenje ovih životinja da bi se od njih dobio maksimum.
– Ustanovili smo da je genetički diverzitet ovih vrsta relativno visok i na osnovu toga zaključili da postoji nada i da nije sve izgubljeno. Za dalje analize su potrebna veća sredstva i kada se one urade moći ćemo odgajivačima dati smernice koja grla i priplodnjake mogu koristiti u svojim stadima, a da ne dođe do parenja u srodstvu – ukazala je Dragana Ružić Maslić.
Govoreći o tome da li ovaj projekat može spasiti postojeća grla autohtonih rasa i pomoći da ih bude više, rekla je da je istraživanje samo prvi korak u tom pravcu te da veruje da će se uz pomoć odgajivača, koji su veliki entuzijasti i zaljubljenici u svoje životinje, uspeti u tome.
Na predstavljanju projekta je rečeno da je, imajući u vidu značaj ovih vrsta koji se ogleda u posedovanju specifičnih setova gena, kao i kulturnog, istorijskog spomenika minulih vremena i pokretača ruralne ekonomije, njihovo očuvanje nedvosmislen imperativ i da je prvi korak na tom putu njihova morfološka, a potom metabolička i genetička karakterizacija, što je i bio osnovni cilj projekta.
Pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta za stočarstvo Nikola Delić je istakao da rezultati ovog projekta određuju i pravac kojim bi Institut za stočarstvo, kao naučna ustanova i glavna odgajivačka organizacija, trebalo da se rukovodi u narednom periodu.
– To je put genomske selekcije koji bi kod autohtonih rasa doveo do formiranja nukleus zapata, a kod kvalitetnih priplodnih grla do povećanja proizvodnih parametara. Time bi naši proizvođači mogli maksimalno da iskoriste subvencije budžeta za poljoprivredu, koji je ove godine zaista istorijski i iznosi 120 milijardi dinara, od kojih su više od 104 milijarde za direktna plaćanja, kao i da ponude potrošačima veću količinu kako mleka, tako i mesa – rekao je Delić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
