ENERGETIKA – Ceo Balkan ima manje instalisane snage u termo blokovima na ugalj od Nemačke, koja dobrim delom troši isti ugalj koji i mi koristimo, kaže direktor Agencije za energetiku Dejan Popović
Ugalj će ostati osnovni energent do 2050. godine u stalnom radu kapaciteta za proizvodnju električne energije ili kao rezerva. Istovremeno, struka treba da bude ta koja će da se pita o budućnosti „Elektroprivrede Srbije” (EPS-a) i sprovođenju energetske tranzicije, jer od 1. oktobra svako ko posluje na tržištu Evropske unije mora da plati emisije ugljen-dioksida. Ovako bi ukratko mogao da glasi zaključak panelista sa međunarodne stručne konferencije „Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru zapadnog Balkana” održan na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
Dr Vladimir Šiljkut, savetnik direktora EPS-a za poslovni sistem, istakao je da ugalj treba da obezbedi energetsku sigurnost Srbije i da ima ulogu u zelenoj tranziciji.
– U svim scenarijima predstavljenim u dokumentu EPS-a upotreba uglja opada. Blokovi Termolektrana TENT A1 i A2 trebalo bi da rade do 2026, 2027. godine, dok će preostali termo blokovi postepeno smanjivati broj radnih sati do 2035. godine – kaže on. Predstavljajući plan zelene tranzicije ovog javnog preduzeća, on ističe da je predviđena dinamika gašenja određenih termoelektrana – „Morava” i „Kolubara A” do kraja 2024. godine, TENT A1 i TENT A2 do kraja 2027. godine, TE „Kostolac A1 i A2” do kraja 2028. godine, a TENT B1 će postepeno biti ugašen do 2035. godine. Time bi se ukupan emisioni faktor EPS kao zagađivača sa sadašnjih 0,80 do 2035. godine smanjio na 0,51 tonu ugljen-dioksida po megavat-času, što je, veliki rezultat.
Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku AERS, ocenio je netačne tvrdnje kolega iz Evrope da je Balkan najveći izvor zagađenja u Evropi.
– Ceo Balkan ima manje instalisane snage u termoblokovima na ugalj od Nemačke, koja „dobrim delom koristi isti ugalj koji i mi koristimo”.
Zbog sigurnosti naše države moramo vrlo pažljivo da koristimo ugalj, zbog čega će on ostati osnovni energent do 2050. godine – u stalnom radu kapaciteta za proizvodnju električne energije ili kao rezerva, kaže Popović.
Navodeći da je udeo uglja u svetskim rezervama primarne energije oko 60 odsto, a da u proizvodnji električne energije, ali i u emisijama ugljen-dioksida učestvuje sa više od 40 procenata dr Dragan Ignjatović, profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta je istakao da će ugalj do polovine ovog veka i dalje biti najznačajniji, najstabilniji i investiciono najjeftiniji izvor energije. Potražnja za energijom će se povećati više od 50 odsto, a „ugalj će biti stalni kamen temeljac snabdevanja”.
Dodaje da bi za zamenu svetskih elektrana na ugalj bilo potrebno 100 procenata globalne proizvodnje prirodnog gasa ili izgradnja nove nuklearne elektrane svaka četiri dana u narednih 25 godina.
– Nije pitanje da li će svet koristiti više uglja, već kako će se taj ugalj koristiti. Utvrđene i potencijalne rezerve lignita u Srbiji mogu u potpunosti i dugoročno da zadovolje rastuće potrebe za snabdevanjem postojećih revitalizovanih i planiranih novih termoelektrana. Naša zemlja treba da smanjuje emisiju ugljen-dioksida i da postepeno uvodi obnovljive izvore energije, ali ne sme da dopusti prevremeno napuštanje uglja, jer će to sigurno ugroziti energetsku i nacionalnu bezbednost – upozorio je Ignjatović.
Ivan Janković, pomoćnik ministra za sektor geologije i rudarstva u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije, poručio je da će se udeo uglja u proizvodnji električne energije postepeno smanjivati, ali ne pre nego što se uvedu zamenske alternative.
– Proizvodnja uglja je postala ključni problem. Izgleda da je dobro što nismo požurili sa tranzicijom, pa možemo da učimo nešto i na greškama drugih, a ne sve na sopstvenim greškama – konstatovao je prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta na konferenciji koju je organizovao portal „Energija Balkana”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
