BERLIN – Vlada nemačkog kancelara Fridriha Merca usvojila je nacrt budžeta kojim se predviđa rekordno zaduživanje u cilju obnove infrastrukture i jačanja odbrambenih kapaciteta. Do 2029. godine, Nemačka će uzeti gotovo 850 milijardi evra novih kredita, čime se značajno menja dosadašnja fiskalna politika zemlje.
Kako piše Dojče vele, pozadina velikog investicionog talasa je i rastući iznos kamatnih troškova u državnom budžetu, koji bi do 2029. mogao da dostigne čak 62 milijarde evra godišnje, odnosno 10% ukupnih budžetskih rashoda.
Infrastruktura kao prioritet nove vlade
Nemačka želi da hitno reši višegodišnje zanemarivanje infrastrukture: urušeni mostovi, loši putevi, zastareli vozovi i škole, kao i nedostatak brzog interneta, samo su deo problema koje nova koaliciona vlada planira da adresira.
– Želimo da bageri odmah krenu s radom – izjavio je Lars Klingbajl, vicekancelar i ministar finansija, predstavljajući budžetski okvir do 2029. godine. On je naglasio da je planirano 115 milijardi evra investicija već u 2025. godini.
Preokret u nemačkoj fiskalnoj politici
Plan nove vlade predstavlja jasan raskid sa prethodnom politikom budžetske štednje. Vlada demohrišćana i socijaldemokrata, uz prethodnu podršku Zelenih, već je najavila poseban fond za infrastrukturu i klimu u iznosu od 500 milijardi evra, koji će se finansirati kroz novo zaduživanje.
Prema planu, zaduženost Nemačke biće povećana, ali će i dalje ostati ispod granice od 63% BDP-a – znatno niže u poređenju sa mnogim drugim evropskim državama.
Oštriji fokus na odbranu
Budžetski plan predviđa i udvostručavanje nemačkog odbrambenog budžeta, koji će do 2029. dostići 152,8 milijardi evra, odnosno 3,5% BDP-a. Time Nemačka teži ispunjenju ciljeva NATO-a u oblasti bezbednosti i odvraćanja.
Međutim, visok nivo zaduživanja ima svoju cenu – kamate će se udvostručiti, a već sada se razmatraju štednje u redovnom budžetu kako bi se obezbedila fiskalna održivost.
Kritike zbog smanjenja izdvajanja za socijalu i klimu
Opozicione stranke i nevladine organizacije kritikuju budžetski plan zbog, kako navode, zanemarivanja socijalnih potreba i zaštite životne sredine. Evangelistička organizacija Diakonie upozorava da su ulaganja u socijalnu sigurnost i inkluziju nedovoljna, dok Zeleni ističu da se sredstva namenjena klimatskoj tranziciji troše na kompenzaciju cena energije.
Levičari u Bundestagu zahtevaju više ulaganja u predškolske ustanove, javni prevoz i socijalne usluge, umesto, kako kažu, „tenkova i oružja“.
Parlamentarne rasprave pred usvajanje
Nacrt budžeta za 2025. godinu sada ide u parlamentarnu proceduru. Očekuje se široka debata u Bundestagu, a konačno usvajanje predviđeno je za septembar. Paralelno, Klingbajl će do kraja jula predstaviti predlog budžeta za 2026. godinu, o kojem će Bundestag raspravljati na jesen.
